Како да ваздух буде чистији? Штетне честице удишемо годинама, време све погоршало, слично нас очекује у фебруару!

В. Ц. СПАСОЈЕВИЋ

19. 01. 2020. у 08:36

Како да ваздух буде чистији? Штетне честице удишемо годинама, време све погоршало, слично нас очекује у фебруару!

Depositphotos

У Београду је разлог за то био саобраћај, а у Бору, Смедереву и неким другим градовима индустријско загађење

ГРАЂАНИ многих градова у Србији удисали су загађен ваздух 10 дана у континуитету у јануару, потврђено је за "Новости" у Агенцији за заштиту животне средине. Слична ситуација била је и у децембру, а у октобру смо, кажу у Агенцији, имали критичне две недеље, иако још није стартовало грејање. У Београду је разлог за то био саобраћај, а у Бору, Смедереву и неким другим градовима индустријско загађење.

Како су показала сва мерења, најновији "удар" није резултат повећане емисије штетних честица, већ су главни кривац атмосферске прилике, односно већи број везаних дана под маглом, без ветра или снега. С обзиром на временску прогнозу, сличне "таласе" можемо очекивати и у фебруару. Из извештаја Министарства за заштиту животне средине види се да је емисија штетних гасова на сличном нивоу последњих неколико година.

На то какав ваздух удишемо утиче шест главних загађивача: ПМ 2,5 честице, ПМ 10 честице, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, азот-диоксид и озон у нивоу земље.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -АЛАРМАНТНО ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА: Чак пола године дишемо отрове!

Најопасније су ПМ честице од 2,5 микрона, као најмање. Настају сагоревањем фосилних горива (ауспуси аутомобила, грејање на дрва и угаљ), лако продиру у тело и, ако се наталоже, могу изазвати кардиоваскуларне и проблеме дисајних органа. Опасне су и суспендоване честице - ПМ 10, као и гасови, посебно сумпор-диоксид. Разносе се крвотоком и делују на нервни систем.

Најзначајније емитоване количине прашкастих материја (ПМ) у 2018. години потичу из термоенергетских постројења, минералне индустрије, интензивне производње стоке и прехрамбене индустрије. Највећи део емисија суспендованих честица PM10, како показују годишњи извештаји о стању животне средине, односно о квалитету ваздуха, за 2017. и 2018. годину, долази из топлана снаге мање од 50 MW и индивидуалних ложишта. Овај проценат се креће између 53 и 59 одсто. Удео индустрије у загађењу ваздуха је око 13 одсто, пољопривреде око 10, а саобраћаја између шест и 10.

Утицај топлана мање снаге и индивидуалних ложишта на емисију опасних ПM 2,5 честица већ годинама премашује 75 одсто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Србија ових дана удише КАНЦЕРОГЕНИ ваздух: Ево који градови и која популација су најугроженији

У емитовању прашкастих материја предњаче ТЕНТ А и Б, ТЕ "Колубара", ТЕ "Костолац", смедеревска Железара, панчевачка Рафинерија, ХИП "Азотара", РБ "Колубара", РТБ "Бор"...

Главни извор штетног сумпор-диоксида је производња електричне и топлотне енергије, а следе минерална индустрија, производња животињских и биљних производа из прехрамбеног сектора, производња и прерада метала. Подаци Агенције за заштиту животне средине показују да највеће количине и овог гаса емитују ТЕ "Костолац", ТЕНТ А и Б, ТЕ "Морава", ТЕ "Колубара", панчевачка Рафинерија, али и Градске топлане Крушевац, "Лафарж", Топионица "Бор", ХИП "Азотара".

Највећи емитери азотних оксида такође су из сектора производње електричне и топлотне енергије (удео 50 одсто), док је на другом месту друмски саобраћај (24 одсто), па хемијска и минерална индустрија, и производња животињских и биљних производа из прехрамбеног сектора. Азот-оксид емитују ТЕНТ, "Костолац", Азотара, ТЕ "Колубара", "Лафарж", смедеревска "Железара", цементара "Косијерић"...

Количине приземног озона не премашују средњу годишњу вредност, али су у појединим градовима повремено веће, и то данима у континуитету. Рецимо, у Кикинди, на неким тачкама у Новом Саду, у Панчеву, на Каменичком вису...


ПУШЕЊЕ ВИШЕ ШКОДИ

ПРЕМА подацима Светске здравствене организације за Србију, од последица загађења ваздуха код нас годишње умре нешто више од 3.500 људи, а у свету око седам милиона. Како је недавно рекао први човек СЗО за Србију Маријан Ивануша, пушење је много штетније по здравље од загађеног ваздуха.


НАЈБРЖЕ ДО ДОБРИХ ЕКОЛОШКИХ РЕЗУЛТАТА: ХЕКТАРИ ПОД НОВОМ ШУМОМ

НАЈЈЕФТИНИЈА мера против аеро-загађења јесте пошумљавање. Министарство животне средине је у 2018. години издвојило 41 милион динара, на основу чега је пошумљено 150 хектара у 12 општина. Прошле године, такође, издвојен је 41 милион динара у ове сврхе и пошумљен је 131 хектар. Иста сума опредељена је за ову намену и у 2020. години.

Пошумљавањем се није бавило само ресорно министарство, већ и многе друштвено одговорне компаније и државна предузећа. Само је у акцији "Засади дрво" посађено више од 50.000 садница, на 34 локације широм Србије.

Ипак, према подацима Републичког завода за статистику, у нашој земљи је у 2018. години пошумљено 1.547 хектара земљишта, што је пад од 22 одсто у односу на 2017. годину. Зато је, у истом периоду, порасла сеча шума за око 50.000 кубних метара. Највећа сеча је на територији Београда, где је посечено милион кубних метара, односно 19 одсто више у 2018. него у 2017. години.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Mika

19.01.2020. 09:36

Termoelektrane i SO2 oslobodjen u gasovima je malo dete za Bor, tamo je na dnevnom nivou proizvodnja H2SO4. bila 1200 t, kada fabrika sumporne kiseline radi kako treba, a kada je vreme kao ovih dana strada odeca, mozete misliti kako je kada nesto zakaze sta je sa ljudima?