Плашим се да нас Европа спречава да заштитимо своје писмо: Ћирилица две године чека заштиту, а штета је све већа

Љ. Бегенишић

15. 01. 2020. у 16:02

Плашим се да нас Европа спречава да заштитимо своје писмо: Ћирилица две године чека заштиту, а штета је све већа

Фото К. Михајловић

Нова верзија Закона о заштити језика и писма написана 2017, а још није усвојена ни на Влади

ИЗМЕНЕ Закона о службеној употреби језика и писма којим се штити ћирилица, више од две године чекају да буду усвојене. Иако се у Министарству културе и информисања, које је предлагач новог прописа, надају да ће га усвојити садашњи скупштински сазив, како сада ствари стоје - нови закон о заштити ћирилице сачекаће нову владу и нову скупштинску већину.

У предлогу измена и допуна закона стоји да ћирилица мора да има предност у односу на латиницу - помоћно писмо. Ћирилицом је обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал, морају искључиво да користе ћирилицу...

- Министарство културе и информисања је 26. 7. 2017, па 23. 3.2018. и 18. 9. 2019. године проследило Иницијативу за измену и допуну Закона о службеној употреби језика и писма Републичком секретаријату за законодавство, као надлежном органу за припрему за Владу. До сада ова иницијатива није прослеђена на усвајање - кажу за "Новости" у Министарству. - И поред бројних обраћања на више адреса, нама нису познати разлози због којих наша Иницијатива, више од две године након што смо је покренули, није ушла у законски поступак.

У Министарству сматрају да не постоји било каква препрека, ни суштинска, ни формално-правна, да се покрене процедура усвајања овог прописа.

На питање да ли ће овај посао сачекати нову владу, јер су избори близу, наши саговорници кажу:

- С обзиром на то да по питању измене законске регулативе која се тиче употребе језика и писма постоји несумњива подршка како већег дела јавности, тако и струковних удружења и академске заједнице, искрено се надамо да ће се Иницијатива у најскоријем року наћи на влади, а потом и у Скупштини у садашњем сазиву.

И Одбор за стандардизацију српског језика се у првој половини прошле године обратио челним људима у Србији са молбом да учине све да се предлог овог закона стави у скупштинску процедуру.

- Како време пролази, све јасније постаје колика је грешка што није усвојен нови закон - каже за "Новости" др Срето Танасић, председник Одбора. - Не знам постоји ли више било шта као оправдање да тај закон дочека изборе у фиокама одговорних. Обзири који могу бити разлог за поновно заустављање закона ништа нам нису донели, а штете се увећавају. Исто је тако и са непостојањем израђене и усвојене стратегије језичке политике. Када треба да се заштите и уреде српски језик и ћирилица то се некако увек гурне у страну. Невероватно је да држава не жели да реши тако битно национално питање, какво је питање језика који је код Срба срж националног и културног идентитета. Неће нас Европа натерати да уредимо ову област. Плашим се да нас управо та Европа и спречава да заштитимо свој језик и писмо.

А због ћутања надлежних о овом питању, саветник министра за културу, књижевник Драган Хамовић, поднео је оставку.

- Скоро читав мандат кабинет Владе Србије ћути о овом закону који је припремило Министарство културе. Ћути, ћути јер му се може, а ћуте и друге адресе што не престају да говоре о свему другом, јер нема уверљивог оправдања за непоступање - каже Хамовић, који је и виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду.

Србија, истиче, уредно и издашно сервисира сва идентитетска питања мањинских заједница, чак и тамо где се директно подрива државни интерес и где је то противно научним, практичним или стратешким разлозима.

- Дотле се већински народ онемогућава да иста та права оствари, у својој матичној држави, према важећем Уставу и законима - упозорава он. - Носиоци моћи, и садашњи и бивши, ћутали су и о потискивању ћирилице, као што су упорно ћутали и о положају Срба у Црној Гори и тзв. региону, док није, ево, у Црној Гори догорело.

ПРИСВАЈАЈУ ПИСАНЕ СПОМЕНИКЕ

Срето Танасић упозорава да се наши најзначајнији писани споменици присвајају и да је статус српског језика и ћирилице изван Србије све лошији.

- Како ћемо штитити статус српског језика и ћирилице на српском националном и језичком простору ако у Србији нисмо дефинисали и усвојили језичку политику и утврдили начине за њихово спровођење? Можемо, нажалост, говорити и да се статус српског језика и писма у Србији све више приближава њиховом статусу на просторима изван Србије - наглашава овај лингвиста.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације