О ТРОШКУ ДРЖАВЕ: Више од 3. 500 адвоката на услузи грађанима

БЕОГРАД - Сиромашни грађани и жртве одређених кривичних дела од данас имају право на свог адвоката, којег ће за њих плаћати држава, пошто је почела примена дугоочекиваног Закона о бесплатној правној помоћи.

До данас 3. 572 адвоката из целе Србије (регионалних адвокатских комора) пријавило се за пружање овог вида правне помоћи на листу Адвокатске коморе Србије (АКС), речено је Танјугу у тој комори.

Пријава на листу није орочена и увек може бити ажурирана, поручују из АКС.

Закон је определио три категорије грађана који имају право на бесплатног адвоката, а то су пре свега они који примају социјалну помоћ или дечији додатак.

У другој категорији су грађани чија су примања толика да би спала на ниво потреба за социјалном помоћи или дечијим додатком када би сами ангажовали и плаћали адвоката.

Трећа група корисника није опредељена финансијским статусом, већ они право на бесплатну правну помоћ добијају као “рањиве групе”.

Закон је дефинисао 13 таквих група међу којима су деца, инвалиди, жртве породичног насиља, жртве трговине људима, организованог криминала, тероризма, азиланти, избеглице, грађани са упитном пословном способношћу...

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић описао је како ће изгледати тражење и добијање бесплатне правне помоћи за грађане у пракси.

"Тражилац бесплатне правне помоћи иде у општину (јединицу локалне самоуправе) и обраћа се службенику који обрађује захтеве за пружање бесплатне правне помоћи. Службеник је правник који је добио акредитацију Министарства правде да је прошао неопходну обуку за поступање у овим случајевима", навео је Бацковић.

Обуку је до сада прошло око 300 службеника општина и они ће утврђивати да ли и ко испњава услове за добијање бесплатне правне помоћи.

Када утврде да тражилац има право на бесплатну правну помоћ, службеник ће га упутити или у јединицу службу локалне самоуправе за пружање бесплатне правне помоћи или код адвоката, у зависности од конкретног случаја.

"У упуту ће писати име и адреса адвоката, од којег ће тражилац добити бесплатну правну помоћ која иде на терет локалне самоуправе, односно државе", навео је Бацковић.

Рок у коме мора да се одлучи о захтеву за бесплатну правне помоћ је осам дана, а у хитним случајевима три дана, што, како је навео помоћник министра, не значи да се захтеви неће решавати одмах.

Докази које ће грађани подносити приликом захтева су потврда да се прима: социјална помоћ, дечији додатак, плата или укупна имовина.

Када су у питању заштићене групе, службеник ће из захтева тражиоца видети природу проблема због које тражи бесплатну правна помоћ и утврдити да ли грађанин има право на њу, а у случајевима дискриминације и азила службеник ће грађане упућивати на невладине организације, указао је помоћник министра.

Ако је у питању бесплатна правна подршка - за разлику од помоћи (коју пружају само адвокати), службеник може грађанина да упути на разне невладине организације, код јавног бележника, медијатора.

Да ли грађанину треба правна подршка или помоћ одређује то - да ли спорна ситуација захтева учешће суда, јер пред судом поступају само адвокати, који су једини овлашћени за пружање бесплатне правне помоћи.

Ако је у питању само давање инфомрација, попуњавање формулара или правни савет онда подршку може да пружи цивилни сектор, јавни бележници, медијатори.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Држава сиромашнима плаћа адвоката

Председник Адвокатске коморе Београд Југослав Тинтор каже да овај вид правне помоћи јесте бесплатан за грађане, али није бесплатна за адвокате.

"Адвокатима ће се њихов рад плаћати по тарифи коју одреди држава у констултацијама са адвокатуром које су још у току", указао је Тинтор.

Иако се још увек не зна колико грађана има право на бесплатну правну помоћ, нити колико њих ће поднети захтев за остваривање тог права, Тинтор је истакао да адвокатура има спремну логистику и добар одзив адвоката.

Напоменуо је да ће се адвокати за бесплатну правну помоћ бирати уређеним системом кол центра Адвокатске коморе, попут оног који годину дана функционисе за постављање бранилаца по службеној дужности.

“Систем кол центра ће бити примењен и у систему пружања беслатне правне помоћи, јер је то једини начин да се отклони узрок потенцијалне корупције, а овај предлог наишао је и на подршку министарке правде. На овај начин се види број додељених предмета, коме су додељени, шестомесечни и годишњи пресек који омогућава прачење система и лоцирање евентуланих проблема", нагласио је Тинтор.

У Министарству правде које ће водити Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке бити јавно доступан на његовом сајту, а претраживање ће бити могуће према групи пружалаца.

Када су у питању средства за плаћање накнада, кажу да су за ову годину обезбеђена средства за почетак примене закона, јер се не очекује рефундација трошкова.

Законом је дефинисано да трошкове бесплатне правне помоћи финансира јединица локалне самоуправе у износу од 50 одсто, а преосталих 50 одсто финансира се из републицког Буџета, тако што се врши рефундација средстава јединици локалне самоуправе по извршеном поступку.

За 2020. годину, планирана су средства у складу са анализом израђена током писања закона, а Законом о буџету за 2020. годину биће прецизиран износ средстава која ће бити намењена за бесплатну правну помоћ.