ДОКАЗУЈЕ 37 ГОДИНА ДА ЈОЈ ДЕВОЈЧИЦА НИЈЕ УМРЛА: Поплава однела истину о беби

КАКО време одмиче све сам уверенија да је моја беба, која је наводно умрла у породилишту, и данас жива. Да је негде у некој усвојитељској породици. И, ја не трагам како бих, ако се једном сретнемо, копала по њеним ранама и ранама те породице. Желим само да је видим и загрлим.

Безмало четири деценије протекле су, а Зорица Јевтић из Влашке код Младеновца истрајава доказујући да је преваром остала без детета, убрзо после порођаја у Гинеколошко-акушерској клиници у Вишеградској улици у Београду, у лето 1982. године.

Много пре него што се заковитлала афера крађе беба у Србији, она је вођена инстинктом мајке сама покренула својеврсну истрагу, која би потврдила или отклонила сумње у званичну верзију смрти њене новорођене девојчице. Документација до које је долазила уз велику муку и чудним сплетом околности, давала јој је нову снагу да даље трага све снажније уверена да је на правом путу да докаже превару.

- Породила сам се 13. августа, пре 37 година, у београдском ГАК, у Вишеградској, и на свет донела здраво женско дете - прича Зорица Јевтић. - Моја беба била је тешка 2.300 грама, дугачка 49 центиметара, црнпураста на оца, добила је оцену - осам. Нису ми је донели на подој, објаснили су да мора у инкубатор, да још мало сазри, наводно рођена је превремено. Мене су убрзо упутили кући. Кад год бих дошла да се интересујем за дете, говорили су ми "добро је, напредује".

Беба је у инкубатору, каже Зорица, наводно била три недеље.

- Ко да заборави, био је 22. дан од порођаја, 4. септембар, пре подне. Позвала сам клинику, јавио ми се неко са одељења: "Ваша беба је умрла, рано јутрос". Веза се прекинула, ја сам се онесвестила.

ПРОЧИТАЈТЕ И: СУМЊА МАЈКЕ: Бебу ми узели и однели у свет

Зорица није преузела тело детета, јер је "клиника преузела даље обавезе".

- Раздирала ме је сумња и прво сам се обратила београдском гробљу - сећа се ова жена. - Тражила сам писани доказ о сахрани безименог новорођенчета са презименом Јевтић. Управа је одговорила брзо: "Увидом у регистар сахрањених за 1982, утврђено је да нема података о таквом детету". То је додатно подгрејало моју сумњу да ми је дете узето, поготово што сам већ дошла до протокола о рођењу у коме не стоји никакав навод о "незрелости" бебе или било каквој болести.

Бебу је донела на свет пре 37 година у ГАК у Вишеградској улици Фото И. Маринковић

У међувремену, Зорица је трагала и за документацијом ГАК у Вишеградској. У списима које је клиника доставила Архиву Србије, наведено је, међутим, да је микрофилмована архивска грађа за тражене болести у 1982, као и у години пре, па чак до 1984. "оштећена или уништена приликом плављења депоа Института".

- Желела сам да знам, али бих била много срећнија да нисам сазнала и да не сазнам ништа више што би ме поново раздирало - говори Зорица Јевтић. - Али, када ме, једном, у њиви нашла жена и почела да испитује да ли ја или неко мој болујемо од каквих болести, посумњала сам да је моја беба код ње. Нисам се снашла, ни за име да питам, само знам да је казала да је социјални радник. Ја је и сада молим, и сваког ко зна било шта о мојој беби, да се јави. Да моје дете само загрлим. Мајка сам и знам да је жива. Сањам је... Нека се јави, свима ће бити лакше.

ПОДРШКА ДА ИСТРАЈЕ

ЗОРИЦА је имала 22 године када је родила девојчицу коју су јој, како је уверена, узели. Пре овог порођаја, два пута се остварила као мајка.

- Могуће је да се неко руководио чињеницом: има двоје деце, доста јој је - размишља гласно. - Због тога сам се одлучила и на четврти порођај. Моја деца, њих троје и супруг, читава наша породица, пружа ми велику подршку да истрајем. И, имам снаге за то.

ЗИД ЋУТАЊА

У ЈАНУАРУ 2007. године, Зорица Јевтић је Окружном јавном тужилаштву у Београду поднела кривичну пријаву против Н. Н. лица за "обману о смрти детета". О томе је детаљно сведочила у исказу пред инспекторима полиције. Наишла је на зид ћутања, који и данас траје.