20 ГОДИНА ОД НАТО ЗЛОЧИНА: Србије не сме да заборави 10 анђела Варварина

ВАРВАРИН - Варварин је данас најтужнији град у Србији: пре тачно 20 година, од последица НАТО рекетирања моста на Великој Морави, погинуло je 10, а рањено 30 цивила. Литургија у Цркви Светог Успења била је посвећена молитвама за страдале, који су се тог 30.маја, 1999. године на Свету Тројицу нашли недалеко од богомоље. На стотине људи присуствовало је помену жртвама тачно у подне, код споменика жртвама.

Прочитајте још: Ударили подмукло кад је било највише народа

- Када се земља затекне у ратном стању могу се очекивати непланиране и случајне цивилне жртве, које су, на жалост, неминовност никад до краја предвидивих последица ратних разарања-каже Светозар Алексов,државни секретар Министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања. - Непредвиђене цивилне жртве у савременом начину ратвоања могу настати или због смањене видљивости услед лоших временсих услова или услед колизиције две супростављене војне силе које су непосредно ступиле у борбу. Тог 30.маја, 1999. године ниједан од та два случаја није се десио.

Прочитајте још: НАТО АГРЕСИЈА - ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ КАСНИЈЕ: Призори борбе, патње и пркоса (ФОТО)

На представницима Српске православне цркве стоји да утврде степен мучеништва изгубљених мештана Варварина, додаје Алексов, ,а на свима нама је да сачувамо успомену на њих,и да данас, можда више него икада пре, “истакнемо вредност непокорног и истинољубивог духа српског народа, његову саборност и слогу”.
- Бесомучни удари по целој Југославији те 1999. године, односили су све већи број цивилних жртава и један за другим низали су се по целој Србији, Грделица, Батајница, Београд, Нови Сад, Панчево, Ћуприја, Сурдулица, зграда РТС-а, Амбасаде НР Кине, Приштина, Ђаковица, Авала, Ниш-поручује Војкан Павић,председник општине.- Варварин је делио судбину своје Србије.- Званичници НАТО су и овај напад, мућко рушење нашег моста,назвали легитимном војном метом, а страдање цивила-колатералном штетом.


Приликом два узаступна рекетирања моста страдали су Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Тола Апостоловић (74) и Миливоје Ћирић (66) из Варварина, Зоран Маринковић (33),Стојан Ристић (56) и Драгослав Терзић (68) из села Варварин,мајка и син, Ружица Симоновић (55) и Ратобор Симоновић (38) и најмлађа међу жртвама, даровита ученица Математичке гимназије,Сања Миленковић. Имала је непуних 16 година.


Породице жртава прве су положиле венце на споменик и те потресне слике бројни окупљени народ пратио је скоро без речи. Венце су положили Братислав Гашић,директор БИА,високе делегације Министарства одбране, Војске Србије,Расинског управног округа, градоначелници,председници и други руководиоци суседних локалних самоуправа,бројна удружења,појединци. Мостом је венац носио ђак генерације и по традицији,бацио га у реку.