ЗАОКРЕТ У ВАТИКАНУ: Папа не да ореол Степинцу

ПОГЛАВАР Римокатоличке цркве папа Фрања не намерава да контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца прогласи за светитеља. Разлог тихог обустављања његове канонизације јесу спорне тачке из прошлости преко којих врх Ватикана не жели да пређе.

Да је ореол још предалеко од Степинца потврдио је лично поглавар Римокатоличке цркве. На повратку из тродневне посете Бугарској и Северној Македонији папа је у авиону разговарао са новинарима из Хрватске и готово директно рекао да контроверзни кардинал засада неће бити канонизован.

Прочитајте још: Бојазан у Хрватској за судбину Степинца

- У процесу канонизације постоје нејасне историјске тачке. Молио сам се, промишљао сам, тражио савете и увидео да би требало да затражим помоћ патријарха Иринеја. Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, направили смо заједничку комисију и сарађивали смо. И Иринеју и мени једини је интерес истина. И да не погрешимо. Чему би служило проглашење свеца ако ту истина није јасна? Никоме то не би служило - рекао је папа ватиканском новинару Силвију Томашевићу.

Овим јавним иступом, првим такве врсте на тему Степинчеве канонизације, папа је одредио и прихватљиву меру његове "светости".

Прочитајте још: СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Католичка црква,усташе и комунисти били против Срба

- Степинац је био човек са врлинама. Црква је то потврдила тиме што га је прогласила блаженим. Он је блаженик и можемо му се молити - рекао је у том разговору папа Фрања.

Овакви ставови поглавара Римокатоличке цркве у Хрватској схваћени су као коначна потврда да контроверзни кардинал из времена НДХ неће бити проглашен за светитеља. Тиме су потврђена вишегодишња тумачења познавалаца прилика у Ватикану, који тврде да је врх Свете столице од избора папе Бергоља направио драстичан заокрет према овом питању.

Патријарх Иринеј

- Папа Фрања жели светитеље сједињења, никако подела. То се уклапа у његову ширу политику дијалога са конфесијама, црквама и народима са којима га кроз историју није било довољно. У овом кругу је велики корпус православних народа, српски и руски пре осталих, које би Степинчева канонизација додатно удаљила од католика - наводи, за "Новости", саговорник из СПЦ, упућен у прилике у Ватикану.

У овом контексту тумачи се и рад Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције посвећен расветљавању историјске улоге контроверзног кардинала. Папа Фрања последњим иступом индиректно је потврдио да је уважио аргументацију патријарха Иринеја и српских експерата о Степинчевој недостојности за канонизацију.

Српска делегација у овом дијалогу, састављена од архијереја и историчара, изнела је низ доказа о директној и посредној одговорности Степинца и Римокатоличке цркве за злочине над православним Србима у периоду НДХ. Слична аргументација у Рим је стигла и од више кредибилних истраживача геноцида Другог светског рата из Италије, Израела и САД. Хрватским бискупима и историчарима предочени су историјски факти о директној умешаности католичког клера у злочине, организованој политици прекрштавања православног живља, али и о константном игнорисању ових драстичних појава врха Цркве у тадашњој Хрватској.

Папа Фрања

ХРВАТСКА ЉУТА НА ПАПУ

СТАВ папе Фрање о канонизацији Алојзија Степинца наишао је на низ оштрих осуда у круговима хрватске деснице. Њему је посебно замерено позивање на српског патријарха Иринеја, који је у очима хрватских екстремиста, као и СПЦ у целини, међу одговорним за "великосрпску агресију" 1991. године.

- Папа на овај начин још једном суди Степинцу. Зашто бих ја мислила оно што он мисли - пита се Ружа Томашић, некадашња "правашица", позната по екстремном национализму.

Део хрватске јавности не крије негативан став према папи Фрањи. Тамошњим десничарима озбиљно се замерио и уклањањем проусташких бискупа и одбијањем чуда Госпе из Међугорја.