Операције без реза у 30 болница

МИНИСТАРСТВО здравља расписаће до краја недеље јавну набавку осам тзв. лапароскопских стубова за центре за лапароскопску хирургију карцинома дебелог црева, којом се избегава велики рез и дуг опоравак. Уз 27 постојећих, од којих десетак може самостално да примењује ову врсту колоректалне хирургије, први следећи нови формираће се у КБЦ "Др Драгиша Мишовић". У ту болницу данас у радну посету долази професор др Амџад Парвајиз, енглески хирург, координатор Националног програма за едукацију из области колоректалне лапароскопске хирургије у Србији. Тиме почиње обука хирурга из "Мишовића".

Прочитајте још: Лакша операција дебелог црева

Доктор Миљан Ћеранић, из Клиничког центра Србије, главни ментор на програму, каже за "Новости" да су нови лапароскопски стубови намењени за центре у Пожаревцу, Јагодини, Крушевцу, Крагујевцу, Лесковцу, Новом Пазару, Лозници и Ваљеву.

- Они већ раде лапароскопску хирургију карцинома дебелог црева, али су на различитом степену развоја и имају стару опрему - каже др Ћеранић. - Принцип је да се не купују лапароскопски стубови и пратећа опрема док се хирурзи не обуче. У тиму је седам едукатора: из КЦС, КЦ "Војводине", КБЦ "Бежанијска коса" и "Звездара", ВМА и болнице у Панчеву и Ваљеву. Идемо по центрима у унутрашњости, што даје много боље резултате него када доктори долазе на едукацију, рецимо, у Београд. Потребно је до годину и по да се општи хирург обучи за овакве интервенције, а досад их је 40 укључено у програм.

Међу 45 општих болница у Србији, очекује се да бар у 30 постоје центри за лапароскопску колоректалну хирургију, а земље у региону имају по један, највише два оваква центра. У Енглеској, чији модел "копирамо", за четири године заступљеност лапароскопских операција код карцинома дебелог црева повећана је са пет на 60 одсто.

Прочитајте још: После 50. сваке друге године на преглед црева

- Код нас је лапароскопски од марта прошле године оперисано десетак пацијената и, да није формиран овај центар, они би, с обзиром на то да у КЦ Ниш ова врста хирургије није заживела у пуном обиму, морали на лечење у Београд - каже за "Новости" др Ивица Милосављевић, директор Опште болнице у Зајечару. - Уз подршку Министарства здравља и директора Здравственог центра Зајечар др Мирослава Стојановића, обезбедили смо најсавременији лапароскопски стуб који омогућава дуге операције у тешким условима. Тренутно се едукује троје наших општих хирурга, а свих осморо су део тима. Болница у Зајечару сврстава се међу мање, па смо отварањем овог центра постигли оно што је захтев Министарства здравља - да се смањи упућивање пацијената у терцијалне центре.

Др Амџад Парвајиз и др Миљан Ћеранић Фото Игор Маринковић

ЛАКШЕ ЗА ПАЦИЈЕНТА

ДОКТОР Миљан Ћеранић каже да се у КЦС месечно уради око 20 лапароскопских операција карцинома дебелог црева, од ког годишње оболи око 4.500, а умре око 2.500 становника.

- За овакву операцију, која је за пацијента много комфорнија од класичне, постоји мало искључивих контраиндикација, и ако је хирург вешт, лапароскопски могу да се оперишу сви изузев пацијената који су раније имали много операција и оних са екстремном тежином - каже др Ћеранић.