НАУЧНИЦИ ЗАБРИНУТИ ЗА РАДНА МЕСТА: Предлог закона о науци уплашио истраживаче

НАУЧНИЦИ ангажовани на факултетима забринути су да би могли да остану без посла. Њих плаши Предлог закона о науци и истраживањима, чија јавна расправа се завршава данас и који гаси њихова радна места на универзитетима. Нова правила предвиђају да научници могу да буду запослени само у институтима, а на факултетима једино ако им је основно ангажовање у настави.

Ова мера, кажу истраживачи, погодила би трећину научне заједнице, јер је 1.500 истраживача ангажовано на факултетима, а око 3.500 у институтима. Остатак људи у науци су предавачи на факултетима, којима је истраживање додатна делатност.

Писали су и ресорном министру и премијерки, имају подршку колега, али се плаше да то није довољно и да ће закон, чије се усвајање очекује у марту, остати у садашњем облику.

- Угрожен је велики број људи - каже, за “Новости”, др Горан Сретеновић, истраживач са Физичког факултета УБ. - На разговору који смо имали у Министарству просвете, науке и технолошког развоја речено нам је ће за нас пронаћи неко решење. То ће подразумевати да радимо у областима којима се до сада нисмо бавили. Надамо се да ће у коначној верзији закона ова неправда бити исправљена.

Од проф. др Владимира Поповића, државног секретара у ресорном министарству, добили смо потврду да ће за ове истраживаче бити пронађено решење, и то боље од постојећег, и да неће остати без посла.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Шарчевић: Наука је наш понос

- Обећао сам им да ћемо спорни члан закона јасније дефинисати, те да ће они моћи да учествују у пројектима Фонда за науку и тако склапају уговоре о раду. Они и сада имају уговоре само на по годину дана. Додатно ћемо им понудити посебан програм, преко министарства, који ће им гарантовати сигуран останак у науци, и то на пет година - најављује проф. Поповић.

Он каже да не могу да се сложе до краја само око тога да истраживачи буду запослени на факултетима институционално, а не кроз пројекте. Запошљавање на факултетима, објашњава, уређује Закон о високом образовању, а не Закон о науци.

Предлог закона, како је сада написан, највише угрожава запослене на природним и техничких факултетима. Тако је, рецимо, на Биолошком факултету око 100 људи запослено у настави, а 83 у истраживачким звањима, те су сви они забринути за свој даљи рад. Један од њих је др Горан Вукотић, научни сарадник Биолошког факултета.

- Ако закон буде усвојен без измена, не бисмо били угрожени само ми, већ и пројекти на којима радимо, у које су укључени и људи из наставе - објашњава др Вукотић. - То би се одразило и на рејтинг универзитета на Шангајској листи. Веома смо поносни на наш рејтинг на листи и не треба да чинимо нешто чиме ћемо га угрозити.

Заједничке примедбе на закон потписали су истраживачи Биолошког, Физичког факултета, Факултета за физичку хемију, Математичког, Технолошко-металуршког, Фармацеутског у Београду и ПМФ у Новом Саду и Крагујевцу. Истраживачи кажу и да, у тренутку када се држава бори против одлива мозгова, овакво законско решење може само да погорша ионако лошу ситуацију.

УГРОЖЕНИ И ФИЛОЗОФИ

ОСИМ на техничким и природним факултетима, истраживачи су ангажовани и на многим друштвено-хуманистичким факултетима. Филозофски факултет УБ има око 130 сарадника у научним звањима. Уколико би им била укинута радна места на факултету, не би имали где да се запосле. И они су, одвојено од “природњака”, тражили правду на састанку у Министарству просвете.