Анри Лакај: Како је отац ратовао уз великог војводу Степу

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ стогодишњице Првог светског рата одлична је прилика да обновимо старо савезништво.

Ово, у разговору за "Новости", истиче адмирал Анри Лакај (81), председник Меморијала Солунског фронта, под чијом командом су, док се налазио у активној служби, биле француске нукеларне подморнице. Његов отац Анри и ујак Октав борили су се заједно са Србима током Велике војне и заувек у породичним сећањима спојили два народа. На питање сећају ли се данашње генерације Француза Великог рата и француско-српског пријатељства, каже:

- О Првом светском рату се доста тога зна, јер се јавност већ годинама припрема за обележавање овог датума. Било је много манифестација, а доста се о томе учи и у школама. Али, говори се углавном о борбама на Вердену, битци на Соми и другим ратиштима у овом делу Европе. А о Солунском фронту готово ништа. Тек сада је почело мало да се придаје пажње овој савезничкој офанзиви којом је добијен Први светски рат. Француско-српско пријатељство су, нажалост, многи сметнули с ума.

ПРОЧИТАЈТЕ И: ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ: Патријарх дао благослов да се огласе звона

* Многи француски војници који су били у мировним мисијама у БиХ и на Косову, враћају се као пријатељи Срба...

- Схватили су о чему се ради. Нарочито на Косову. Све су гласнији и историчари. Сви се чуде како је могуће да се води кампања против Срба, када су Срби у праву.

* У Француској се негују и породичне традиције о старим савезништвима...

- На поменутом колоквијуму, међу учесницима су били и унуци Франше д'Еепереа. Сви они у срцима имају француско-српско пријатељство. У старим породицама се негује та традиција, али су догађаји из 1999. године нанели велику штету и умногоме бацили сенку на то пријатељство, кривицом француских политичара на власти, са Жаком Шираком на челу.

* Шта су вам отац и ујак говорили о ратовању у Србији и на Солунском фронту?

- Ујак Октав је већ од 1914. године био у Београду, а заједно се са српском војском повлачио преко Албаније. Када је стигао у Грчку, вратио се у Француску. Био је морнарички тобџија. Касније је живео у Марсељу. Отац је, као двадесетогодишњак, био директно на фронту, углавном у грчкој Македонији, последњих годину дана рата, као артиљерац у Другој армији војводе Степе Степановића. Касније је одржавао контакте са српским официрима у војној школи у Паризу. Обојица су мало говорили о тим догађајима. Нису хтели да нам преносе ратне трауме. Отац ми је причао да су Срби веома драги људи са којима се веома добро слагао. Говорио је и да је тамо видео најлепше небо у животу, које је виђао још само у Аверону, на југу Француске, одакле потичемо.

ОТЕТО КОСОВО

* КАКО као прекаљени официр видите излазак из косовског проблема?

- Веома је тешко сагледати решење, од доласка Американаца у Европу. Треба истрајати. Велика је неправда то што су вам учинили.