НОВОСТИ САЗНАЈУ: Суђења ће се снимати, без хватања бележака

СВА суђења у Србији ускоро би могла да буду тонски снимана, а снимци би се путем посебног софтвера аутоматски претварали у транскрипте. Адвокатска комора Београда (АКБ) поднела је овакву иницијативу Министарству правде, а да за то постоји расположење власти показује пилот-пројекат који је већ покренут у три суда - Првом основном у Београду, Основном у Зрењанину и Вишем у Крагујевцу. Десет тужилаштава је поднело захтев за тестирање, а 25 судова показало је заинтересованост.

Прочитајте још - Виши суд у Београду добио 16 нових судија

Како објашњавају у АКБ, снимање би драстично убрзало ефикасност судских поступака.

- Закон прописује сачињавање записника у који се уноси само битна садржина датих исказа, и то у облику приповедања, што подразумева право суда да препричава исказе на начин како их је разумео - каже Југослав Тинтор, председник АКБ.

- Ово право се у пракси често злоупотребљава, па се приликом парафразирања исказа губе важни детаљи. У таквим ситуацијама настаје расправа између суда, странака и сведока око тога да ли је сведок нешто рекао или није, што одузима више времена него да је сведок непосредно издиктирао одговор.

Странке често имају примедбе не само на нетачно или непотпуно уношење њихових речи, већ и на начин уношења саме примедбе, што доводи до апсурдних ситуација. Адвокати пак сматрају да правило по ком се питања уносе у записник само када је неопхподно да се разуме одговор у кривичном поступку, обесмишљава унакрсно испитивање. Када се све сабере, уношење исказа и примедаба траје много дуже него изношење самог исказа.

- Решење је увођење тонског снимања коришћењем специјалног софтвера и посебне програмске апликације која тонски запис трансферише у писани текст. Уштеде су око 70 одсто, а суђење које траје три месеца скратило би се на месец дана - каже Тинтор, и додаје да би се обавезним снимањем успоставио и ред у судници и омогућило санкционисање сваке злоупотребе процесних права, јер би се и странке и суд уздржавали од ексцеса.

Специјални софтвер већ функционише у многим европским земљама, развој је трајао више од 15 година и у њега је уложено 150 милиона евра. У Хрватској је уведен пре три месеца и већ је издато 800 лиценци за његову употребу. Пракса је показала да се овај пројекат финансира из приступних фондова, а новина би захтевала промену законика о кривичном и о парничном поступку.