Тек свака осма мајка доји

СВЕГА три до пет одсто породиља у Србији има медицински проблем са недостатком млека, 94 одсто доји првих неколико дана, док само 12,8 одсто жена наставља да доји бебу наредних неколико месеци!

ПРОЧИТАЈТЕ И:Дојење је прва вакцина

Због тога је јула ове године покренут пилот-пројекат “Национални програм за подршку дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета” који се спроводи у ГАК “Народни фронт” и Дому здравља “Палилула” у Београду. У првим месецима наредне године планирано је да пројекат буде проширен на Нови Сад, Крагујевац, Ниш, затим и све остале градове Србије.

Програмом је предвиђено да се дохрана у породилиштима неће давати свим новорођеним бебама, већ само када за то постоје разлози, као што су процена педијатра или изричит захтев мајке која је претходно информисана о здравственим ризицима вештачког храњења. Циљ је подизање стопе дојених беба, која последњих година опада.

- Биће обавезно пружање помоћи женама да започну дојење, омогућен заједнички боравак мајки и беба, уписивање одлуке о дохрани у евиденцију и многе друге мере - објашњава, за “Новости”, примаријус др Љиљана Станковић, неонатолог ГАК “Народни фронт” и национални координатор Програма подршке дојењу. - Дохрана ће се уводити када за то заиста постоји разлог, али мајке које не желе да доје и траже дохрану имају пуно право на то.

Да је овај програм “затекао” породиље, показује недавни случај анонимне мајке која се медијима отвореним писмом пожалила да су бебе у “Фронту” гладне, јер нису добиле дохрану. Стручњаци одговарају да је свега неколико милилитара мајчиног млека у првим данима нешто најздравије што постоји за бебу, док велике количине дохране могу да изазову различите здравствене проблеме, као што су проширење желуца и гојазност.

- Жене углавном прво желе да доје, али одустају брзо, већ код прве препреке. Често су након порођаја уплашене, уморне, раздражљиве, трпе болове, или сматрају да њихово млеко није довољно, да је водено, да га има премало. Због тога је лакше дати флашицу и бити сигуран да је дете сито. Нажалост, тиме му ускраћујете драгоцену течност, чијих га пар капи чува од инфекција и доприноси јачању имунитета - објашњава, за “Новости”, виша сестра Славица Ђорђевић из Дома здравља “Палилула”, члан радне групе за израду програма.

Како би мајке у породилишту биле сасвим сигурне да беба није гладна, водиће се детаљна евиденција о томе колико “мокрих пелена” беба има током дана. Показатељ да је беба сита јесте уредна столица и пет, шест мокрих пелена дневно.

Циљ програма је повећати број дојене деце за 40 одсто у наредне три године, чиме би се приближили развијеним европским земљама у којима проценат дојене деце износи 80 одсто.

ПАУЗА НА ПОСЛУ

ПРЕМА закону и члану 93. у поглављу о заштити материнства, послодавац је дужан да запосленој жени која се врати на посао пре истека годину дана од рођења детета, обезбеди једну или више дневних пауза у току рада у трајању од 90 минута. У то време мајке би могле да доје своје дете.