ШКОЛАМА ФАЛЕ КУХИЊЕ: Децу у боравку чека хладна супа

ВИШЕ меса и поврћа, а мање теста и слаткиша наћи ће се у јеловнику ученика основних школа. Министарство просвете усвојило је нови правилник о исхрани ученика у основним школама, који обавезује школе да ђацима сервирају здравије оброке.

Прочитајте још: Оспособљавају се школске кухиње за припрему оброка ђацима

Истраживање Министарства просвете показало је да, рецимо, око 70 одсто школа у Београду има кухињу, али да је тек свака пета у функцији. Најављују и већа улагања у опремање и оживљавање кухиња широм Србије. Како би ђачка исхрана била под строжом контролом, министар просвете Младен Шарчевић најавио је раније, за "Новости", да ће упослити све капацитете у просвети. Објаснио је да, ако школе немају услове, храна може да им се доставља из предшколских установа, да се припрема у угоститељским школама или студентским ресторанима. То би осигурало исправност оброка, а улога новог правилника је да побољша њихов квалитет.

Правилник је израдило Министарство просвете у сарадњи са Министарством здравља и Институтом за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут". У њему је наведено је да се у исхрани не препоручују лисната теста, помфрит, газирани сокови, слаткиши... Препоручени су месо, риба, поврће, житарице, воће и друге здраве намирнице. Прописан је и дневни унос калорија.

Прочитајте још: Креативне радионице о здравој исхрани у прокупачким школама

У Министарству просвете кажу да ће процес промене навика у исхрани бити дуг и да је школама потребна сарадња родитеља, да они деци здраве намирнице дају и код куће.

На нездраве оброке ђака утиче и што већина школа изнајмљује простор пекарама или продавницама које нуде слаткише, па деца често баш ту ручају. У Министарству просвете кажу да пекаре неће бити протеране из школа, али да управа школе може да их услови да понуде здравије производе.

Некада је већина школа имала своју кухињу, куварице су спремале оброке који су сервирани врући. Данас углавном приватне фирме снабдевају школе оброцима, па је последњих година било и неколико тровања, а родитељске притужбе на садржај у тањиру су веома честе. А месечно за ручак и ужину издвајају између 4.500 и 6.000 динара.

- Плаћали смо неколико месеци кетеринг, али смо одустали када нам се син пожалио да не једе, јер је сваки оброк хладан - каже мајка једног београдског основца. - Када смо тај проблем предочили у школи, рекли су нам да фирма која обезбеђује оброке сарађује са великим бројем школа, па је наша последња у низу и зато се храна охлади.

У школама кажу да не могу да утичу на избор хране и добављача, јер их бира савет родитеља. Они на јавној набавци бирају да ли желе најјефтинији ручак и ужину или бољи квалитет по вишој цени.

- Можда би исхрана била боља када би у савету било родитеља ученика из млађих разреда, који једини и ручају у школи, јер остају у продуженом боравку. Родитеље старијих ученика, који су углавном чланови савета, баш брига шта наша деца једу. Бар је тако у школи коју похађа моје дете - каже отац једног ученика трећег разреда.