СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА НА УДАРУ: Вартоломеј уздиже и православну Павелићеву цркву

ПОСЛЕДЊИ чин признавања самосталности тзв. Украјинске цркве од стране древне Васељенске патријаршије директно ће угрозити положај Српске православне цркве. Она ће се наћи на мети бројних противника који имају заједнички циљ - смањење њеног утицаја, па и њено потпуно растурање.

Прочитајте још: Вартоломеј признаје Украјинску цркву!

Поред неканонске цркве у Скопљу, групе Мираша Дедеића у Црној Гори, слабу и подељену СПЦ жели и тзв. Хрватска православна црква - организација која наставља традицију верске заједнице основане под окриљем режима НДХ и Анте Павелића. Томос о аутокефалности Украјинске цркве који припремају двојица цариградских владика даће снажан ветар у леђа овој квазицркви, која жели храмове, имовину и статус једине православне верске заједнице у земљи.

Древна канонска надлежност Патријаршије у Београду над православним верницима у Хрватској више од пола века трн је у оку проусташким националистима. Стварање тзв. Хрватске православне цркве политички је пројекат који има за циљ потискивање вековне јурисдикције СПЦ.

Прочитајте још: КРИЗА У ПРАВОСЛАВНОМ СВЕТУ: Да ли би сукоб патријаршија могао да остави последице и по наш регион?

- Такозвана Хрватска православна црква продукт је режима НДХ, а њеног првог и јединог поглавара поставио је нико други до Анте Павелић - каже Саво Штрбац из Центра "Веритас". - Ова организација никада није радила у интересу православних верника. Чланови те цркве само су манипулатори и људи са маргине који раде директно против православног српског народа.

Челник ове квазицрквене организације и једини "свештеник" јесте Бугарин Александар Радоев Иванов, који је сам себи доделио чин архиепископа. Утемељивач нове ХПЦ је познати хрватски фашиста Иво Матановић, а највернији данашњи пропагатор је новинар Марко Јурич, познат по својим проусташким и антисрпским ставовима.

Ова квазицрква позната је по службама за покој душе хрватских бранитеља православне вере, откривању истине да су виђени Срби из Хрватске били Хрвати православне вере, као и тезама о лажирању старости манастира Крка и "СПЦ као страној цркви која делује захваљујући комунистичком разбијању хрватског националног језгра". Последњи пут јавности се приказала преко свог бугарског вође, који је пре недељу дана обавио парастос погинулим руским новинарима на Банији 1991.

Идентичне идеје и исти циљ има и предводник тзв. Црногорске цркве Мираш Дедеић, који је у својој свештеничкој каријери прешао пут препун скандала, лажирања и претрчавања - од СПЦ, преко Васељенске патријаршије и бугарског синода који је предводио непризнати патријарх Пимен, све до стварања ЦПЦ, регистроване у полицијској станици на Цетињу 1993. Око себе има стотинак верника и групу од неколико свештеника сумњиве прошлости, који службе одржавају на свега неколико места. Они траже да њима припадне имовина Митрополије црногорско-приморске СПЦ, коју сматрају туђом и окупаторском.

ПАТРИЈАРХОВО УПОЗОРЕЊЕ

ДА је потез цариградског поглавара Вартоломеја опасан преседан који ће да изазове ланчану реакцију у православном свету, истакао је патријарх српски Иринеј. Он је писмом патријарху Вартоломеју покушао да спречи наум Фанара да ојача опасни црквени сепаратизам и жестоко угрози Српску патријаршију.