Православни свет на рубу раскола?
05. 09. 2018. у 21:54
Из Кијева и Инстабула најаве осамостаљења Украјинске православне цркве од Руске. Аутокефалност иако је највећа украјинска црква не тражи
Патријарх руски Кирил и цариградски Вартоломеј Фото Mospat.ru
МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
СУДЕЋИ по информацијама које стижу из Кијева, као и писању дела грчке штампе, раскол у православном свету је све ближе. Цариградски патријарх Вартоломеј тражи начин како да призна аутокефалност, односно самосталност Украјинске православне цркве, што ће неминовно да доведе до реакције Москве и захлађења односа.
Док се у државном украјинском руководству у Кијеву радују тој одлуци сматрајући је великом, пре свега, политичком победом, у Москви нема службених изјава. Али, зато је реаговала Украјинска православна црква Московског патријархата, лојална руском патријарху Кирилу која је најбројнија и у Украјини има највише храмова. Њен представник, протојереј Николај Даниљевич је изјавио да цариградски патријарх не може да даје аутокефалију без сагласности са другим православним црквама.
У Украјини постоје сада три православне цркве. Најбројнија је она блиска Московској патријаршији. Друга је Украјинска православна црква коју води самопроглашени патријарх Филарет. Трећа је најмања али и такође за аутокефаслност.
Васељенски патријарх Вартоломеј мораће да објасни како даје аутокефалност Украјинској православној цркви која то и не тражи. Садашње политичко руководство је већ покушавало разним притисцима да уједини три цркве, али није успевало. Сада ће то покушати да направи Вартоломеј.
Прочитајте још - Украјинска црква још без признања
Без обзира на то што су Вартоломеј и Кирил недавно у Инстанбулу говорили да су братски разговарали, неспорно је да су односи прилично компликовани. Пре две године на Сабору православних земаља на Криту Руска православна црква није послала делегацију. Тамо нису отишли ни грузијски и бугарски патријарси. Формални разлог је био што Сабор на Криту није био добро припремљен. Није мало оних који мисле да се цариградски патријарх сада свети Москви.
Ако васељенски патријарх одлучи да призна самосталност Украјинске православне цркве, Московска патријаршија сигурно неће признати његов томос. То ће неминовно у православном свету створити поларизацију. Руска православна црква, као најбројнија на свету, сигурно ће придобити на своју страну немали број аутокефалних цркава. Московска патријаршија ће и даље на међународном плану деловати активно као и до сада, јер јој нису потребне никакве команде из Цариградске патријаршије. Од тога како ће решити овај проблем зависи и углед Цариградске патријаршије. Признавање самосталности православне цркве Украјине у атомосфери "политичке кухиње" претвориће се у велики раскол од кога би имало штету цело православље.
СУДЕЋИ по информацијама које стижу из Кијева, као и писању дела грчке штампе, раскол у православном свету је све ближе. Цариградски патријарх Вартоломеј тражи начин како да призна аутокефалност, односно самосталност Украјинске православне цркве, што ће неминовно да доведе до реакције Москве и захлађења односа.
Док се у државном украјинском руководству у Кијеву радују тој одлуци сматрајући је великом, пре свега, политичком победом, у Москви нема службених изјава. Али, зато је реаговала Украјинска православна црква Московског патријархата, лојална руском патријарху Кирилу која је најбројнија и у Украјини има највише храмова. Њен представник, протојереј Николај Даниљевич је изјавио да цариградски патријарх не може да даје аутокефалију без сагласности са другим православним црквама.
У Украјини постоје сада три православне цркве. Најбројнија је она блиска Московској патријаршији. Друга је Украјинска православна црква коју води самопроглашени патријарх Филарет. Трећа је најмања али и такође за аутокефаслност.
Васељенски патријарх Вартоломеј мораће да објасни како даје аутокефалност Украјинској православној цркви која то и не тражи. Садашње политичко руководство је већ покушавало разним притисцима да уједини три цркве, али није успевало. Сада ће то покушати да направи Вартоломеј.
Без обзира на то што су Вартоломеј и Кирил недавно у Инстанбулу говорили да су братски разговарали, неспорно је да су односи прилично компликовани. Пре две године на Сабору православних земаља на Криту Руска православна црква није послала делегацију. Тамо нису отишли ни грузијски и бугарски патријарси. Формални разлог је био што Сабор на Криту није био добро припремљен. Није мало оних који мисле да се цариградски патријарх сада свети Москви.
Ако васељенски патријарх одлучи да призна самосталност Украјинске православне цркве, Московска патријаршија сигурно неће признати његов томос. То ће неминовно у православном свету створити поларизацију. Руска православна црква, као најбројнија на свету, сигурно ће придобити на своју страну немали број аутокефалних цркава. Московска патријаршија ће и даље на међународном плану деловати активно као и до сада, јер јој нису потребне никакве команде из Цариградске патријаршије. Од тога како ће решити овај проблем зависи и углед Цариградске патријаршије. Признавање самосталности православне цркве Украјине у атомосфери "политичке кухиње" претвориће се у велики раскол од кога би имало штету цело православље. nБранко Влаховић
DW
05.09.2018. 23:17
Carigradska patrijaršija opstaje u Istanbulu samo i isključivo zahvaljujući dobroj volji Amerikanaca odnosno zahvaljujući uticaju grčke dijaspore u Americi. Zato svaki carigradski patrijarh drži sliku američkog predsednika u svom kabinetu. Kao dan je jasno odakle vetar duva.
@DW - Nije samo Amerika. U pitanju je Isti krug ljudi i njihovih naslednika koji napravise sve ratove u 20 i 21 veku. Iza raskola pravoslavne crkve stoje vatikan i nacisti iz Austrije, Nemacke, Spanije i Italije. U ovim drzavama se nista nije promenilo od drugog sv.rata osim sto ne nose uniforme. NIkada nisu odustali od plana da slome i pokatolice ceo region. Njihovi sponzori sede u Americi u liku bogatih porodica i korporacija koje ulazu u ratove u svetu i evropi.
Ту су и друге самопроглашене цркве настале на политичким поделама. Само на просторима српског националног корпуса настало је неколико таквихих цркава, чак и народа. Српске храмове у западној Бугарској преузела је Бугарска патријаршија после укидања српске управе 1879. и забране српског језика, брисања националних мањина и забране небугарских презимена. Слично је било и у северној Албанији. У БЈРМ је после 1945. српске цркве преузела самопроглашена МПЦ, а у МНЕ то исто покушава и ЦПЦ.
Нажалост, Цариградска патријаршија већ дуго, постепено, одступа од изворног Православља и духа саборности. Екуменизам, превелики утицај Запада... Све то узима свој данак. Али, то не може уништити Православну Цркву, којој је Глава - Христос.
@Милош - Ако се ово прихвати од стране СПЦ, сутра ће се по истом основу бити признате македонска и црногорска, а измишљене косовска, босанска, хрватска и војвођанска, па када отму Грачаницу, Дечане, Бањску, Студеницу, Фрушку гору, Острог, Житомислиће и остале светиње са припадајућом имовином СПЦ биће касно за кукање. Осим тога шта очекивати од Грка школованих на католичким универзитетима, који су при томе признали власт Папе као врховну. Дај да се ко људи поделимо и одбацимо заблуде о разним братствима
Коментари (18)