Руси чисте Србију од НАТО мина

КАРАЂОРЂЕВО брдо између Параћина и Ћуприје наредних месеци поприште битке у којој ће се још једном у својој историји снаге удружити Србија и Русија. Група руских деминера у сарадњи са колегама из наше земље чистиће ову локацију од неексплодиране муниције и пројектила.

Ово је, између осталог, резултат подршке Владе Руске Федерације, која је продужила пројекат хуманитарног разминиравања Србије до 2020. године. Реч је о помоћи вредној више од 20 милиона долара, која ће допринети уклањању опасног отпада којим је на више десетина локација засута наша земља.

Руско-српски одред за хуманитарно разминиравање чине 52 припадника. Реч је о специјалцима обученим да виде, препознају и демонтирају експлозивне направе. Многи од њих већ су били у Србији.

Прочитајте још: Руски деминери уклонили још 18 експлозивних направа у Србији

- Уклањање опасне муниције траје већ десет година. Драго нам је што Русија и њена Влада схватају с каквим се хуманитарним, али и еколошким проблемом Србија суочава већ готово две деценије. Нови пројект чишћења Србије од НАТО бомби који ће наредних месеци заједно спровести руски и српски деминери носи назив "Ћуприја 2" - каже за "Спутњик" кодиректор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочлија.

Руски деминери чисте део Србије који је претрпео бомбардовање 1999. године, али и санирају простор на којем је у октобру 2006. експлодирао војни магацин са муницијом. Најмрачније НАТО успомене, без сумње, јесу касетне бомбе, које су и неексплодиране подједнако опасне као и активиране.

Према евиденцији Центра за разминирање који се већ годинама рве са овим проблемом, највеће површине покривене "жутим убицама" тренутно се налазе код Сјенице и у околини Ужица - око 60 хектара ових општина и даље је засејано касетним бомбама.

Исти пројектили на око 50 хектара лоцирани су на простору Тутина и Бујановца. Ознаке за опасност још увек окружују 19 хектара општине Рашка и 11 хектара надомак Ниша.

- НАТО је деловао касетним бомбама на више стотина локација у 16 општина у Србији, не рачунајући оне на Косову и Метохији. На овом списку су нишке општине Медијана и Црвени крст, као и Краљево, Брус, Прешево, Бујановац, Куршумлија, Рашка, Гаџин Хан, Тутин, Сјеница, Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот код Београда - набраја директор Центра за разминирање Јовица Симоновић. - У складу са међународним стандардима, од 2003. године, када је Центар основан, до данас касетна муниција очишћена је са укупне површине од 1.125 хектара.

Стручњаци МУП на Карађорђевом брду код Параћина - Фото Танјуг

Чишћење неексплодиране муниције заостале из ратова сложен је и опасан посао. Осим што дуго траје, захтева темељну припрему и носи велики ризик, провера терена изузетно је скуп посао. Чишћење једног квадрата површине засејане касетном муницијом или нагазним минама, зависно од терена и конфигурације, кошта и више од једног евра. Цена уклањања једне ракете или авио-бомбе, према грубој рачуници, креће се од 100.000 до 250.000 евра.

Прочитајте још: Деминери код Ћуприје очистили 533.000 квадратних метара

УНИШТЕНО 13 ТОНА МУНИЦИЈЕ

РУСКО-СРПСКИ одред деминера је за деценију заједничког рада очистио више од шест милиона квадратних метара територије Србије. На парцелама некада засејаним бомбама и минама данас се вратио живот - људи, пољопривредне машине, усеви. Пронађено је и уништено више од 13 тона бомби, које су углавном власништво НАТО, а неретко се дешава да на већим дубинама деминери пронађу и пројектиле из Другог, па чак и из Првог светског рата.