Синдикати траже сат 167 динара

ПРЕГОВОРИ око повећања минималне цене рада између министара рада и финансија, Зорана Ђорђевића и Синише Малог, настављени су у четвртак, док ће синдикати, послодавци и Влада за преговарачки сто сести у понедељак 27. августа. Очекује се да ће до коначног договора доћи најкасније до 10. септембра, пошто је крајњи законски рок 15. септембар, а уколико се ставови не усагласе коначан предлог даће Влада.

Према рачуници Савеза самосталних синдиката садашња минимална зарада од око 24.800 месечно, или 143 динара по сату, требало би да буде увећана за око 11.500, односно 209 динара по часу. Послодавци још не износе свој став, док су министри финансија и рада пре два дана почели преговоре како би на следећој седници Социјално-економског савета изашли са својим износом.

Зоран Михајловић, потпредседник Већа СССС, сматра да реално повећање минималца и поред њиховог захтева може да буде највише на 167 динара по сату, па би на крају месеца у коверти радника било око 4.000 динара више.

- Минималац мора да прати минималну потрошачку корпу или најмање 80 одсто од њене вредности - каже наш саговорник. - Инсистираћемо на првобитном износу од 209 динара по часу, а уколико не успемо, у наредном периоду "корпа" ће бити основни параметар од кога нећемо одступати.

У ситуацији када из земље свакодневно одлази квалитетна радна снага, Михајловић наглашава да држава озбиљно мора да се позабави ценом рада. Он истиче да раст минималца мора да прати и раст просечне зараде у Србији.

Прочитајте још - Социо-економски савет: Подршка изменама закона, још нема преговора о минималцу

За Зорана Ђорђевића, министра за рад, минимална цена рада није инструмент за покривање потрошачке корпе, већ је по закону обавеза фирме да када има проблем у пословању мора раднику да исплати одређени износ, док не изађе из кризе.

- Било је предлога да постоје два минималца, један би био за оне који имају проблем, чији би рад пратила држава, а други нешто већи за остале - каже Ђорђевић.

Минимална зарада у Србији је већ дужи низ година на европском дну. Само за основне животне намирнице које улазе у потрошачку корпу месечно би требало издвојити око 36.000 динара. То значи да тренутни минималац не подмирује ни основне животне трошкове, односно само за то је потребна око једна и по садашња зарада.

СПОР РАСТ

У ПРОТЕКЛИХ неколико година минимална зарада расла је веома споро и увећана је за тридесетак динара. Минимална сатница је 2012. била 115 динара, потом је 2015. увећана шест динара, на 121, да би 2017. била повећана за девет динара и износила је 130. Највеће повећање минималца од 13 динара почело је да се примењује од почетка ове године.