Породиљско стиже и на село

ЗАКОН је коначно признао постојање и рад припадница лепшег пола на селу. Наиме, право на накнаду за породиљско одсуство од 1. јула према Закону о финансијској подршци породици са децом могу да добију и пољопривреднице, али само оне које су редовно уплаћивале доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, што подразумева и да су власнице газдинства.

То практично значи да ће ово право, односно, новчану накнаду по основу рођења и неге детета у трајању од годину дана, моћи да остваре мајке које су пре 1. јула 24 месеца пре рођења детета биле носиоци породичног пољопривредног газдинства и имале статус особе која самостално обавља делатност према закону којим се уређује порез на доходак.

Како налажу прописи, основ за утврђивање месечне накнаде пољопривредницама биће висина накнаде осталих прихода, као и плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање у 18 месеци пре рађања детета, а који су евидентирани у Централном регистру социјалног осигурања.

Како надлежни објашњавају, оне ће такође, имати право да, уколико је детету због здравственог стања, потребна посебна нега, добијају и остале накнаде по том основу, и то најдуже до пете године живота детета.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Тате неће породиљско

Подаци показују да се жене у сеоским пољопривредним домаћинствима најчешће налазе у статусу чланова који помажу, нису власнице кућа у којима живе, не поседују земљу, нити средства за производњу. Имовина је најчешће у власништву мужа или других мушких чланова домаћинстава. Пољопривредна газдинства се најчешће не региструју на жене, а од две трећине домаћинстава која су регистровала своја пољопривредна газдинства, у мање од петине случајева регистровани носилац је жена.

- Према последњем попису, жене на селу се знатно ређе појављују у обављању руководећих послова на газдинству - кажу у Министарству рада. - На нивоу целе Србије тек 17,3 одсто жена су власнице газдинстава, међу менаџерима има их још мање, тек 15,9 одсто, а још мање оних млађих од 35 година. Оне су већина међу члановима породице који се баве пољопривредом, али у исто време су мањина међу запосленима на имању.

НЕРАВНОПРАВНЕ

КУЋЕ у којима живе жене на селу у 88 одсто случајева су у власништву мушкараца, а у 84 одсто случајева оне не поседују земљу и готово да немају средства за пољопривредну производњу. Такође, припаднице лепшег пола чине 55 одсто незапосленог руралног становништва, 74 процената неплаћених помажућих чланица пољопривредних газдинстава, а више од 60 одсто њих нису покривене ни пензијским осигурањем, што их све излаже већем ризику од сиромаштва.