Век и по превара косовских Албанаца

Иван Миладиновић

15. 07. 2018. у 19:02

Хронологија свих покушаја да се јужна покрајина отцепи од Србије. Југословенски комунисти подржавали да Космет припадне Албанији

Век и по превара косовских Албанаца

Побуњеници Азема Бејте

КОСОВО за Србе није обична земља, могући животни простор, територија која се може купити и продати, област, крајина... Оно је нама центар света, легенда, извор идентитета, утеха у поразима и нада у опстанак. Без њега нама нема ни прошлости, ни будућности... Косово је велика народна, општа, и колевка и гробница, "ђе је свако од нас погинуо много прије но што се родио", како је записао народни песник.

Срби га поново могу изгубити, као што смо га и до сада губили, на бојном пољу, јер нисмо свемоћни, ни најјачи. Можемо га изгубити и без проливања крви, пред светским судом, по диктату силе и неправде. Али, морамо да сачувамо директан контакт са светилиштима и контролу над пребогатом уметничком ризницом у тој покрајини. Управо оно што српски представници већ шест година покушавају да ураде у Бриселу, да се компромисом дође до решења. Без тога, не бисмо могли ни постојати као народ. Без Косова у срцу доживели бисмо оно што је Сартр формулисао као "смрт у души".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Tito obećao Kosovo Albaniji

Немци за Косово Поље имају од давних времена своје име, Амзелфелд (Amselfeld), што је дословни превод српског назива, насталог по црној птици косу (немачки - амсел). Врло често га тако и обележавају на географским картама.

За разлику од Немаца, Албанци ни до данас нису створили своје име за ову стару српску област, нити су се потрудили да назив Косово Поље преведу на свој језик. Па ипак, они траже да им се српски Космет данас, под тим истим, непромењеним именом, мада поприлично очишћен од Срба, преда у трајно власништво.

ТУРИСТИЧКА дипломатија, крајем 19. века, лансирала је крилатицу о вишевековном заједничком животу, у миру и слози, Срба и Албанаца, односно хришћана и муслимана, на Космету, не улазећи у детаље како су тај мир и та слога конкретно изгледали. Истом том циничном флоскулом, користили су се политичари Краљевине Југославије, позивајући се на кумства краља Александра са неколико шефова албанских фисова. Још циничнији су били повереници Јосипа Броза за ову покрајину - Фадиљ Хоџа, Вели Дева, Синан Хасани... Они су непрестано говорили о "братству, јединству и заједништву", а на делу спроводили политику националне и верске сегрегације, претварајући српски народ на Космету у грађане другог реда, присиљавајући их да се исељавају, припремајући истовремено пут за уједињење са Албанијом. Узгред, врхушка тих комуниста је на Бујанској конференцији 1944. године донела одлуку о присаједињењу Тирани.

Српска војска улази на Косово 1912. године


Готово цео век албански прваци се истоветно понашају, на историјским раскрсницама дају леви мигавац, а скрећу десно.

Последњих шест година декларативно прихватају све договоре у Бриселу, али стално стварају атмосферу напетости како би избегли доношење статута Заједнице српских општина.

А шта о Албанцима каже писац знаменитог списа "Живот и обичаји Арбанаса" Марко Миљанов? Он је мане Албанаца и њихов анархични менталитет приказао у пуном светлу, посвећујући њиховој "лажној части" чак два поглавља. Ова њихова "зла фантазија", како је назива, постала је безмало национални идеал Албаније - убијати људе! Не из освете, због некакве кривице, или из користољубља, него "per ljejf e per faljen", ради задовољства и ради образа, односно, ради стицања славе, имена и престижа. И, то не било каквог човека, него најбољег, најлепшег, најотменијег... Ко је таквога убио, за њега се рекло да је своју пушку "омрсио и угостио", а ко је убио незнаног човека, каквоме се ни на чему не може позавидети, тај је пушку "опоганио".

ПОУЧЕНИ овом поруком, није тешко закључити да нимало није случајно што је Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, недавно ухапшен и шиканиран пред грађанима Митровице и Приштине. Крв предака је прорадила: требало је понизити угледног и способног - пошто сад баш не могу да убијају пред камерама.

Азем Бајта са првом женом Ћеримом

Када је основана Краљевина Југославија, Албанци, односно Шиптари, први су створили једну сепаратистичку организацију. Пред крај 1918. године, они су формирали у Скадру Комитет за народну одбрану Косова (КК), чији је главни циљ био прикључење албанској држави. Из Скадра, убрзо по оснивању, Косовски комитет преселио се у Беч, где је имао боље услове за рад.

Међу оснивачима и првацима Косовског комитета били су Авни Рустеми, који ће се прочути и прославити по томе што ће 1920. године у Паризу убити Есад-пашу, човека који је отворено заговарао сарадњу са Србијом, односно Југославијом, затим Бајрам Цури (из Ђаковице) и Азем Бејта (из села Галице у Дреници). Ова двојица ће и наредних неколико година терорисати српски живаљ, убијати жене и нејач, палити куће, али и нападати војна постројења Краљевине.

Међутим, крајем прошлог века, истакнути економиста из Загреба др Бранко Хорват у својој расправи "Косово на раскршћу" прогласиће их за "националне хероје и револуционаре".

КОСОВСКИ комитет је, заправо, био продужетак активности Призренске лиге, са једним циљем - да се Косово и Метохија очисте од Срба. Лига се у томе ослањала на Турску, а Косовски комитет је уживао највећу подршку Италије. Разлика је била само у томе што у време активности Призренске лиге, Косово и Метохија нису били под Србијом, него Турском, па су и жртве Срба биле веће...

Историчар Никола Самарџић изнео је податак да је само "преки суд у Приштини, образован 1882. године, на основу лажне доставе да Срби припремају устанак, током пет година свог постојања послао у смрт 7.000 припадника нашег народа...".

Уз директно ангажовање првака Косовског комитета, непосредно пред проглашење југословенске државе, долази до првих немира и првих оружаних побуна на Косову и Метохији. Наоружани од Италијана, Шиптари су се упустили у прави рат са јединицама југословенске војске - код Косовске Митровице и Пећи. Поред тога што су нападали југословенску војску, Шиптари су вршили невиђени терор над Србима. У томе је предњачио Азем Бејта, који је "цела српска села палио, целе српске породице убијао..."

Ђенерал Божа Јанковић


Уз овај сепаратистички покрет, поред тога што је имао подршку Италије, Аустрије, Мађарске, Бугарске и Албаније, стала је и Коминтерна, а самим тим и Комунистичка партија Југославије. Већ 1923. године, југословенски комунисти заузимају званичан став да ова област припадне Албанији.

БРАНИСЛАВ Глигоријевић пише да су "југословенски комунисти добили директан задатак да потпомажу акције Косовског комитета, и да се повезују са њиховим присталицама у земљи. Српским комунистима било је специјално наложено да поистовећују своју борбу, и изражавају своју солидарност са национално-ослободилачким покретом у лицу Косовског комитета".

Прваци ове организације нарочито су настојали да интернационализују албанско питање у Југославији. Челник Комитета Хасанбег Приштина формално је "бомбардовао" Друштво народа разним меморандумима и петицијама, у којима је износио потпуно измишљене податке о прогонима и страдању Албанаца на Косову и Метохији.

Хасан Приштина

Нажалост, једини који су податке Косовског комитета о прогонима Албанаца прихватали као апсолутно тачне, били су југословенски комунисти. Држећи се њих, они су непрестано истицали да Срби угњетавају и експлоатишу Албанце, да им отимају земљу, да их прогоне са родних огњишта и да би, већ и због тога, Косово и Метохија морали да буду припојени Албанији.

СЛИЧНА маска за показивање Европи, са шифрованим порукама и пројектима за ближу и даљу будућност, био је и Брозов Устав из 1974. године, против чијих су замки и смицалица доцније устали државни органи Србије. На дело је ступила великоалбанска пропаганда, која је тада вођена преко штампе и медија, кроз књижевност, уметност, филм, школство, преко Универзитета, Академије наука, кроз квазинаучну литературу, која је просто бујала, а којом је брисан сваки траг српског постојања на Косову, вековима уназад.

Све је било подвргнуто албанизацији - археолошки локалитети, културни и историјски споменици, цркве и манастири, историјски догађаји и историјске личности... И Грачаница је, наводно, некад била албанска црква, док је нису преотели Срби, кад су "окупирали" Косово. Исто тако, на Видовдан 1389. године, на Косову пољу против Турака су се борили Албанци, па и сам Милош Обилић био је, према овим изворима, Албанац Милеш из дреничког села Копилића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (16)

dan

16.09.2018. 14:24

@ime ili nadimak - A kad nas istrebljuju ! I oni valjda imaju svoj razlog. Sramota da se ovo objavljuje !!! Nepoćudni, kao mi u Hrvatskoj !!!

Andreja Analiticar

15.07.2018. 20:26

Srbija nikada nece dati Kosovo, jer je Kosovo Srbija, Albanci treba odmah da odu u Albaniju ili Afriku. Srbija je srpska zemlja.

Musa

21.07.2018. 01:21

@Andreja Analiticar - A vi odakle ste dosli i koga ste nasli. Dosli ste kao izbeglice iz karpata i rusije a sada mi pravite staresina hiljadama godina. Kao da su i nedertalci pricali srpski.

Слободан Јарчевић

01.08.2018. 13:51

@Andreja Analiticar - Gospodine Musa, Srbi su starosedeoci Balkana i Sredozemlja. O tome je izdao knjigu americki akademik Anatolij Kljosov. Siptari su ziveli u sloveskoj Albaniji na Kavkazu - kao manjina. Arapisu ih odatle odveli u Izrael,, a zatim na Siciliju i Juznu Italiju. Kad su Grci prognali Arape, vratili su Siptare u hriscansku veru. I 1043 je izbio gradjanski rat u Istocnom Rimskom Carstvu. Srpski kralj Vojislav, prestonica mu je u Skadru, prihvatio je Siptare, koje su Grci prognali i dao im deo srpske.

Srboljub

20.03.2019. 14:18

@Okruglasti - Tako je, reče mi jedan čoek pred seoskom zadrugom. Najveće laži se pričaju pod geslom To je svima poznato.

Goran

15.07.2018. 22:01

Prestanite da pišete kako smo kosovski boj izgubili već pročitajte neku knjigu u svakoj piše da su se Turci sa 2 puta većom silom vratili ali tek posle 25 godina tako da ne vidim kako smo izgubili ako je turska vlast uspostavljena tek posle 25 godina od bitke. EU koja nam sad otima KIM je na sva zvona slavila pobedu Srbije nad Osmanlijama i to piše u knjigama ali izgleda da nema ko da čita sve sami eksperti u svakom pogledu...

Srboljub

20.03.2019. 14:17

@Goran - Znači, pobedili smo u Kosovskom boju, pa se predali bez borbe posle 25 godina?

iz glave

16.07.2018. 16:54

косовски бој је добијен јуришом тешке коњице, најбоље у Европи, тачније уклињавањем ка главном штабу

iz glave

23.07.2018. 07:39

@iz glave - Срби су клином од 10.000 тешких коњаника пробили центар и најхрабрији и најсрчанији на самом шпицу су убили Мурата и пратњу му, те је битка била брзо готова, јер је кренуло расуло....Срби су тих векова захваљујући косметским рудницима ковали 60% сребрних, а 40% златних новчића од укупног броја у целој Европи...тим новцем су могли да плате, обуче и одрже тако скупу ударну групу....војну стратегију брзог удара су примењивали и после, чак и као турски вазали

Стаљинград

17.07.2018. 20:07

Аутор текста нити наводи где, кад, како и чиме је то КПЈ "заузео" неки став, нити цитира документа. Рекла-казала од А до Ш.Узгред, комунисти су подигли споменик косовским јунацима на Газиместану 1953, ваљда зато што су мрзели Србе.

Ivan Grozni

24.07.2018. 11:13

@Стаљинград - ST. Pop Vlado Zecevic je 1946. godine zabranio povratak Srba koji su pod terorom morali napustiti Kosovo i Metohiju 1941. godine. Vlado je bio Ministar unutrasnjih poslova tih godina. To je samo jedan primer a ima ih bezbroj.

Jedan dva ni tri

15.09.2018. 06:55

Kosovo je Srpska Zemlja bila pre Milion godina I danas je bez obzira što su Albanci Naselili. U to vreme Albanaca nije ni bilo oni Sada menjaju Istoriju I Dodaju nešto Sto nije Postojalo. Tito je Bio Školovani I Prefrigani Dozvolio je Da se dosele na Kosovo. Ali ajde I to ali I to ali Da su Poštovali Državu u Kojoj su se Doselili,Nego Čitav Haos Prave I dan danas.

TRIESHI

04.12.2018. 03:56

Za Ivana Miladinovic ; Kako moze Marko Milanov da pise protiv sebe , i odaklje potice pleme Kuci ?

Car lazar

11.01.2019. 09:51

Postoje spisi francuza o balkanskim ratovima gdje je puno toga dokumentovano o vasim zlocinima.pfui...