Присаједињење славa покрајинe

НИЗУ датума који се свечано обележавају у Војводини у уторак су посланици покрајинског парламента додали и два из историје српског народа - 15. мај 1848, дан проглашења Српског Војводства у Сремским Карловцима, и 25. новембар 1918, када су Банат, Бачка, Барања и дан раније Срем присаједињени Краљевини Србији.

Иницијативу владајуће Српске напредне странке великом већином гласова подржала је коалиција СНС, СПС-ЈС и СВМ. У бурној расправи посланици су једни другима делили лекције из историје и нудили још неке "свечане датуме".

Прочитајте још: Буђење националне идеје у Војводини

Најдаље је отишао ЛСВ, чији је представник Бојан Костреш подршку 15. мају и 25. новембру условио уписивањем још два датума на свечану листу - 1. септембра 1945, када је Војводина ушла у састав НР Србије у оквиру Југославије, и 28. фебруара 1974, када је усвојен Устав СФРЈ, којим је ова покрајина практично добила прерогативе државности, укључујући и могућност вета.

Одговарајући на амандмане "лигаша", шеф посланичког клуба Миленко Јованов рекао је да су такви предлози увредљиви јер фалсификују историју и покушавају да "заокруже" непостојећи војвођански идентитет, те да се инсистира на томе да се Војводина тек 1945. присајединила Србији.

- Када се то што се присајединило 1918. године у међувремену одјединило? - питао је Јованов, додавши да Устав из 1974. симболише почетак распада тадашње државе.

У емотивном тону председник покрајинске скупштине Иштван Пастор казао је да "смо сви одавно знали да ће ова тема доћи на дневни ред", као и да је лично знао да ће због тога у делу народа коме припада бити жигосан као национални издајник.

Седница скупштине АПВ

Прочитајте још: Мировић: Војводина треба да добије свој дан

- То су датуми које не могу да славим, али могу да их обележавам као историјску лекцију цинизма међународне заједнице и политичке импотентности оних који су тада водили мађарску државу - рекао је Пастор о 25. новембру 1918, који је означио потпуни распад угарске краљевине.

Шеф посланичког клуба СРС Ђурађ Јакшић сугерисао је да 25. новембар не може да се обележава као дан Војводине, јер она није ни постојала 1918. Он је указао да је већ шест месеци на чекању иницијатива за укидање акта којим је Буњевцима 1945. наређено да се изјашњавају као Хрвати.

ДАТУМИ МАЊИНА

ОДЛУЧЕНО је и да се убудуће обележавају и дани из историје националних мањина чији је језик у равноправној употреби: из мађарске историје 20. август (Свети Иштван), 10. август (Словаци), 1. децембар (уједињење Румуна), 17. јануар (досељавање Русина) и 16. октобар, дан рођења хрватског бана Јелачића.