Микашиновић - фледмаршал и барон, Србин и православац

У Народној библиотеци "Радислав Никчевић" у Јагодини, промовисана је занимљива књига "Повијест, историја, политика Србија на западу" Раде Милосављевића, чија је централна тема фелдмаршал и барон Михајло Микашиновић, Србин, војсковођа Аустроугарске, који се није одрекао православља зарад чина и племићке титуле.

О књизи су, уз аутора, говорили рецензент, историчар мр. Дејан Танић и издавач професор Војислав Трумпић.

Кроз лик Михајла Микашиновића (1715 - 1774), првог српског генерала (фелд маршал лајтнант) у Хазбрушкој монархији, који је 1760. добио и племићку титулу барона, и друге српске генерале који су ратовали за Аустроугарску, Милосављевић документима, осликава положај Срба и православац у тој земљи, одупирању католицизму, унаћењу, асимилиацији...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Carica bez krune ostavila pečat i na istoriju Srba

Овај искусни писац, новинар и документариста, добар познавалац прилика у Хрватској где је службовао као војно лице, у књизи говори и о положају Срба у Хрватској ратних деведесетих година и после осамостаљења те негдашње републике СФРЈ, као и приликама у Србији и ЈНА у то време.

Време Микашиновића је "прећуткиван период српске историје", изјавио је синоћ Танић, који је стручњак за нововековну историју славенских народа.

Он је истакао да се "српски народ као ратнички и војнички препознаје тек од периода када је ратовао за аустријске и турске интересе, тек после пада српске средњовековне државе".

Милосављевић, пишући о Микашиновићу, наводи да су генерали Срби, "било их је преко 200", одвојени од матице, у Аустроугарској царевини "били неправедно потискивани и омаловажавани од Германа, присвајани од Хрвата, сатанизовани од врхова калтоличке цркве и потцењивани од сопственог народа".

Микашин је рођен у Плавшинцу код Копривнице, а умро у Бечу "од туге због претрпљене неправде", истиче Милосављевић.

Учестовао је у бројним биткама у Чешкој, Пољској, Италији, као генерал мајор био је на дужности у Карловцу и Осијеку.

Крај његове војничке каријере веже се за Сремске Каркловце и 1769. годину, када је на Српском сабору "свој глас приликом избора митрополита дао владици горњокаровачком Данилу Јакшићу, а не кандидату препорученом од Беча".

"Пензионисан је, али више суспендован, 1771.године, уз ниску и неадекватну пензију, а царица га, и поред доказаног јунаштва није удостојила њеним највишим орденом". Био је и истински борац против унијаћења Срба, истиче Милосављевић.

Књига је обима 265 страна, а рецензију, осим Танић, написао је и књижевник и новинар Слободан Жикић.