Закон закључава личне податке

НЕЗАКОНИТА обрада јединственог матичног броја грађана (ЈМБГ) приликом рекламације робе, постављање видео-надзора без јасних правила, продаја личних података маркетиншким агенцијама - све те аномалије биће решене ако до маја Србија усвоји нови закон о заштити података о личности. Тада истиче последњи рок за усклађивање домаћих прописа са Општом директивом о заштити података о личности (ГДПР) Европске уније.

Уколико се то не догоди, многе наше фирме, које из било ког разлога прикупљају или обрађују личне податке, неће моћи да наставе сарадњу са страним компанијама, а пут Србије ка ЕУ биће додатно успорен. Из Министарства правде поручују да је Нацрт закона послат на експертизу Европској комисији у Брисел, а потом иде у Владу, па пред посланике. Суштина усаглашавања нашег законодавства са европском уредбом, како се указује, јесте увођење реда у ту област, после чега ће се јасно знати ко и када сме да обрађује податке грађана.

- Усклађивањем са Уредбом најзад би престала обрада података који, заправо, уопште нису потребни - истиче Невена Ружић из Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. - Када је усвојен Закон о заштити података о личности крајем 2008, било је јасно да мора да се мења, заједно с многим другим законима. Прошло је готово 10 година а то још није урађено. Тако немамо адекватно уређен видео-надзор и уопште није јасно ко, кад и где може да постави камере. Зато смо у пракси имали случај постављања видео-надзора у јавном тоалету.

Уколико се наши прописи усагласе с Директивом, тј. Уредбом, свака незаконита обрада података биће кажњена, па неће моћи ни да се догоди, као сада, да малтене свако може да прочита какво је здравствено стање неке особе у Интегрисаном здравственом информационом систему.

- Циљ је да се спречи да уопште дође до повреде права на приватност. Европска уредба намеће велике обавезе за органе власти, осим ако је реч о случајевима гоњења за кривична дела, извршавање кривичних санкција, или када ови органи спроводе надлежености у области националне безбедности - објашњава саговорница "Новости".

ЕВРОПСКИМ прописима ће бити обухваћени сви они који обрађују податке, укључујући и појединце, а да то није искључиво за личне или породичне потребе. Односи се не само на домаће фирме, већ и на стране, као што су "Фејсбук" или "Гугл".

- Сви органи власти мораће да имају особу за заштиту података о личности којој ће се грађани обраћати. Мораће да спроводе процене ризика по приватност, као и да приликом набавке и израде софтвера којим се обрађују подаци размишљају о приватности. Биће у обавези да спроведу процену утицаја на приватност у случају неке масовне обраде података или нарочито осетљивих информација.

Док се Уредба ЕУ не усагласи с нашим прописима, Србија не може да добије позитивну оцену о раду у оквиру преговарачког поглавља 23 о основним правима.

У Србији ће казне бити везане за прописани минимум и максимум у Закону о прекршајима, а он се креће од 5.000 до два милиона динара. И повереник ће моћи да изриче мандатне казне до 5.000 динара. Новина је и да ће онај ко се оглуши о нови закон морати оштећеном да плати обештећење.

- Осигурање безбедности података о личности је у центру пажње и Директиве и нашег закона - каже Саша Гајин, члан Радне групе за израду закона о заштити података. - Уводи се спектар техничких и других мера које обрађивачи морају да уграде у своје системе да би заштитили личне податке. Уколико дође до неке повреде, о томе мора бити обавештена и особа чији су подаци угрожени и повереник.

Једно од нових и "најатрактивнијих" права је "право на заборав", које штити купца да његови лични подаци не буду доступни другим компанијама, или грађане да њихове фотографије буду недоступне јавности преко интернета и друштвених мрежа. Иначе, више пута су изношене замерке да Нацрт закона превише простора посвећује обради података коју обављају надлежни органи ради гоњења учинилаца кривичних дела, или заштите од безбедносних претњи. Како Гајин објашњава, одредбе које се односе на сектор безбедности морају бити укључене у Нацрт, јер је обавеза Србије да свој правни поредак усклади с тековинама ЕУ.

- Наша земља хитно мора да закључи споразум са Еуроџастом, а једини преостали услов је инкорпорирање Уредбе ЕУ у наше законодавство. Јединствена европска правила олакшаће нам сарадњу са странцима у борби против трговине дрогом, људима, прања новца и тероризма - објашњава Гајин.