Момчило Павловић: Сачујвамо наше, Српско!

То је већ постала традиција. Пред Сретење срећемо се с Момчилом Павловићем, директором Института за савремену историју. Да измеримо колико се Сретење, у односу на прошлу годину, одомаћило у нашем народу као национални празник.

* Шта за нас овај празник представља?

- Он представља борбу за слободу, борбу за уставност, борбу за демократију, а против самовоље.

* Како вам данас изгледа обележавање овог датума?

- Ново Сретење, нови догађаји, нови људи, нови проблеми, а поврх свега тога, Србија је вечна! Сретења долазе и пролазе, проблеми остају и на нама је да на најбољи начин, у међународном окружењу, Србију усмеравамо према благостању, према миру и према просперитету.

* Празници су симбол и лице једне државе.

- Треба појачати упоришне тачке идентитета које конвенирају са најбољим европским вредностима у датом тренутку. Нема разлога да данас не усвајамо оно што је најбоље од Запада, али и од Истока, и од свих за које сматрамо да могу да допринесу напретку Србије. Али и да сачувамо нешто што је наше, српско. Ми снагу не црпимо из међународних оквира и уговора, него из народа, традиције и историје.

* Да ли смо се, ипак, заглавили између Истока и Запада?

- То траје тачно два века. Ми смо део Европе и увек смо настојали да побегнемо од тог Оријента, али је, наравно, потребно да нам и Запад помогне.

* Где је решење за наше унутрашње поделе?

- Подела је било и увек ће их бити. Није реално да постигнемо општу сагласност. Али потребна нам је извесна доза националне солидарности за најважнија стратешка и национална питања. Тај минимум националне солидарности нас оснажује.

* Шта још учинити да афирмишемо наше празнике?

- Морамо креирати празничну атмосферу. Ту могу да помогну медији, јавни говори и све мора да буде у знаку афирмације наших празника.

* Да ли ћемо их онда више славити и поштовати?

- Хоћемо, јер празници надилазе партијске и друге поделе. И онда се не поставља питање: зашто празник, већ се он празнује.

* Шта вам је још обележило протеклу недељу?

- Посета Банатском Карађорђеву, ком смо поклонили важне књиге. Када им је краљ поделио земљу, они су од темеља направили једно узорно место. То ме наводи на истину да у народу увек постоји потенцијал и ентузијазам.