Интернет зависника све више на лечењу

“ФЕЈСБУК”, “Инстаграм”, “Вотс-ап”, “Вајбер”, онлајн игрице или онлајн коцкање, “паметни телефони” и интернет забава, просечном становнику Србије дневно одузимају око пет сати. Младима и више. Почетак живота млађе генерације не мери се више одредницом “пре” и “после” Христа, већ “пре” и “после” “Гугла”. У ери дигиталних технологија све је више оних који прелазе границу, и на глобалној мрежи проводе сате и сате, запостављајући реалан живот.

Управо такви, без обзира на године, све чешће траже савет и помоћ у Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој улици, у Београду. Не постоји евиденција колико људи им се до сада због ових проблема јавило. Мада број расте, како кажу, он је и даље далеко мањи од броја оних којима је помоћ заиста потребна.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Mladima važniji internet nego san

- Многи не препознају своју страст према виртуелном свету као зависност, али доста је и оних који се плаше да нам се јаве мислећи да ће бити стигматизовани као зависници - каже прим. др Мира Ковачевић, председник Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности Министарства здравља и директор ове болнице.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Trogodišnjaci internet zavisnici

Према њеним речима, код алкохолизма постоје тест-питања која ће вам одговорити да ли је неко алкохоличар. Она се могу применити и на све друге облике зависности, па и на зависност од интернета, односно игрица и друштвених мрежа. Питања су: да ли је то прва ствар на коју ујутро помислите да бисте хтели да радите; да ли сте и сами помислили да треба да смањите конзумирање; да ли због тога запостављате друге важне ствари у животу (учење, кућне обавезе, посао, дружење...); да ли су вам други скренули пажњу да претерујете у конзумирању и да ли вам то опомињање смета?

Специјална болница углавном пружа помоћ пунолетнима, али у оквиру Саветовалишта и Центра за младе обраћају им се и петнаестогодишњаци. Углавном се јављају родитељи који су убедили своју децу да потраже помоћ, али и пријатељи, партнери или брачни другови. Откад се подмладак “преселио” на “Инстаграм”, старији су остали “приковани” за “Фејсбук”, запостављајући због њега пословне и кућне обавезе. Понекад је ова опчињеност толико снажна да се и она може подвести под зависност.

- Друштво је погођено епидемијом коришћења “смарт телефона”, таблета и интернета генерално. Људи се све чешће онлајн коцкају јер им је то комфорније. Нико их не види, не полажу ником рачуне, не излазе из куће. На друштвеним мрежама могу да буду оно што би желели да буду у стварном свету. Комуникација је лагоднија када се дописујете него када са неким уживо причате, јер не морате да га гледате у очи, не фрустрира вас његова реакција - каже наша саговорница.

Људи су данас све усамљенији, а кроз виртуелну комуникацију стичу илузију да се “друже”:

- Живимо у веку зависности, када је уобичајени призор да и стари и млади на улици, док чекају превоз или се возе, у кафићу, за породичним ручком или у кревету, држе “паметне телефоне”. Уједно, ово је век нарцизма и егоцентризма, у ком смо превише посвећени спољашњем изгледу. Друштвене мреже су препуне “селфи” слика. Девојчице, девојке и жене пуће уста, а дечаци и мушкарци “рекламирају” своје бицепсе из теретане.

Посебан проблем је што родитељи исувише рано допуштају деци да одлучују а да још нису зрела за доношење одлука (од тога шта ће да једу до тога да ли желе или не желе да раде ово или оно). Временом, ауторитет родитеља сасвим бледи, па кад деца дођу до стадијума зависности, нпр. од игрица, родитељ их тешко приволи на сарадњу и тражење помоћи.

Специјалној болници се понекад с тим проблемом јављају и студенти.

- Имали смо случај момка који је завршио математичку гимназију и уписао факултет, да би одједном стао јер се није осећао довољно спремним. По 12-16 сати проводио је пред компјутерским монитором, да би се спремио, “скидајући” са мреже све и свашта - од математичких проблема до игрица. На терапији смо постигли договор да време за игрице смањи на шест сати. Када је поново дошао, испоставило се да шест сати игра игрице, а преосталих шест на компјутеру ради нешто друго. Веровао је да је испунио договор и убрзо је одустао не схватајући да има проблем - каже др Ковачевић.

- Када родитељи код деце или један партнер код другог примете прве знаке зависности од нових технологија, помоћ треба потражити што пре јер ће се тако проблем лакше решити - поручује др Ковачевић.

ИСТРАЖИВАЊЕ

ЈЕДНО истраживање “Мастеркарда” показало је да 97 процената испитаника у Србији свакодневно претражује интернет, 92 одсто шаље имејлове, 88 процената користи друштвене мреже, 87 одсто четује, а 81 проценат проверава временску прогнозу.