Интернет зависника све више на лечењу

Војислава Црњански Спасојевић

14. 01. 2018. у 18:01

Специјалној болници за болести зависности, у које спада и претерана употреба "паметних" телефона, друштвених мрежа и интернета, сваког дана јавља се много пацијената

Интернет зависника све више на лечењу

ThinkstockPhotos

ФЕЈСБУК”, “Инстаграм”, “Вотс-ап”, “Вајбер”, онлајн игрице или онлајн коцкање, “паметни телефони” и интернет забава, просечном становнику Србије дневно одузимају око пет сати. Младима и више. Почетак живота млађе генерације не мери се више одредницом “пре” и “после” Христа, већ “пре” и “после” “Гугла”. У ери дигиталних технологија све је више оних који прелазе границу, и на глобалној мрежи проводе сате и сате, запостављајући реалан живот.

Управо такви, без обзира на године, све чешће траже савет и помоћ у Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој улици, у Београду. Не постоји евиденција колико људи им се до сада због ових проблема јавило. Мада број расте, како кажу, он је и даље далеко мањи од броја оних којима је помоћ заиста потребна.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Mladima važniji internet nego san

- Многи не препознају своју страст према виртуелном свету као зависност, али доста је и оних који се плаше да нам се јаве мислећи да ће бити стигматизовани као зависници - каже прим. др Мира Ковачевић, председник Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности Министарства здравља и директор ове болнице.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Trogodišnjaci internet zavisnici

Према њеним речима, код алкохолизма постоје тест-питања која ће вам одговорити да ли је неко алкохоличар. Она се могу применити и на све друге облике зависности, па и на зависност од интернета, односно игрица и друштвених мрежа. Питања су: да ли је то прва ствар на коју ујутро помислите да бисте хтели да радите; да ли сте и сами помислили да треба да смањите конзумирање; да ли због тога запостављате друге важне ствари у животу (учење, кућне обавезе, посао, дружење...); да ли су вам други скренули пажњу да претерујете у конзумирању и да ли вам то опомињање смета?

ВИРТУEЛНЕ ПОБЕДЕ НИСУ КАО СТВАРНЕ МНОГА деца - жртве вршњачког насиља “спас” траже на интернету. У игрицама доминира њихов витешки, снажан и храбар алтер его. Таквој деци поручујем да је победа над проблемима увек слађа у стварном свету, јер када се пробудите из виртуелног, проблеми вас и даље чекају нерешени. Ако је детету проблем претежак, не треба да се стиди да га подели са одраслима - каже др Мира Ковачевић.

Специјална болница углавном пружа помоћ пунолетнима, али у оквиру Саветовалишта и Центра за младе обраћају им се и петнаестогодишњаци. Углавном се јављају родитељи који су убедили своју децу да потраже помоћ, али и пријатељи, партнери или брачни другови. Откад се подмладак “преселио” на “Инстаграм”, старији су остали “приковани” за “Фејсбук”, запостављајући због њега пословне и кућне обавезе. Понекад је ова опчињеност толико снажна да се и она може подвести под зависност.

- Друштво је погођено епидемијом коришћења “смарт телефона”, таблета и интернета генерално. Људи се све чешће онлајн коцкају јер им је то комфорније. Нико их не види, не полажу ником рачуне, не излазе из куће. На друштвеним мрежама могу да буду оно што би желели да буду у стварном свету. Комуникација је лагоднија када се дописујете него када са неким уживо причате, јер не морате да га гледате у очи, не фрустрира вас његова реакција - каже наша саговорница.

Људи су данас све усамљенији, а кроз виртуелну комуникацију стичу илузију да се “друже”:

- Живимо у веку зависности, када је уобичајени призор да и стари и млади на улици, док чекају превоз или се возе, у кафићу, за породичним ручком или у кревету, држе “паметне телефоне”. Уједно, ово је век нарцизма и егоцентризма, у ком смо превише посвећени спољашњем изгледу. Друштвене мреже су препуне “селфи” слика. Девојчице, девојке и жене пуће уста, а дечаци и мушкарци “рекламирају” своје бицепсе из теретане.

Како каже др Ковачевић, чини се да мноштво људи ништа лепо не види у свету око себе, већ само у себи и на себи, и сваки тај тренутак желе да забележе. Карактеристично је и да је већина млађе популације усмерена на тренутно задовољење потреба, нису спремни да инвестирају у однос с другим, да дају, и код првих несугласица одустају. Све то рађа усамљеност, која се лечи на глобалној мрежи.

Посебан проблем је што родитељи исувише рано допуштају деци да одлучују а да још нису зрела за доношење одлука (од тога шта ће да једу до тога да ли желе или не желе да раде ово или оно). Временом, ауторитет родитеља сасвим бледи, па кад деца дођу до стадијума зависности, нпр. од игрица, родитељ их тешко приволи на сарадњу и тражење помоћи.

Специјалној болници се понекад с тим проблемом јављају и студенти.

- Имали смо случај момка који је завршио математичку гимназију и уписао факултет, да би одједном стао јер се није осећао довољно спремним. По 12-16 сати проводио је пред компјутерским монитором, да би се спремио, “скидајући” са мреже све и свашта - од математичких проблема до игрица. На терапији смо постигли договор да време за игрице смањи на шест сати. Када је поново дошао, испоставило се да шест сати игра игрице, а преосталих шест на компјутеру ради нешто друго. Веровао је да је испунио договор и убрзо је одустао не схватајући да има проблем - каже др Ковачевић.

Док одрасли сами бирају бег у виртуелни свет, код деце он може да буде много погубнији и да остави озбиљније последице. Зато родитељи морају да знају чиме се њихова деца баве, наводи наша саговорница. Морају да знају шта их чини срећнима, морају да уоче ако почну да занемарују друге сфере свог живота, и да, уколико родитељске тактике (нпр. казна) не дају резултате, потраже помоћ. Са критикама или забранама треба стати ако дете пружи већи отпор, јер ће у супротном лагати да би га родитељи пустили на миру.
ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ ДА БУДУ У САГЛАСЈУ ЧЛАНОВИ породице морају да буду усаглашени. Најгоре је ако један родитељ кришом допушта оно што су претходно заједнички забранили.

- Када родитељи код деце или један партнер код другог примете прве знаке зависности од нових технологија, помоћ треба потражити што пре јер ће се тако проблем лакше решити - поручује др Ковачевић.

ИСТРАЖИВАЊЕ

ЈЕДНО истраживање “Мастеркарда” показало је да 97 процената испитаника у Србији свакодневно претражује интернет, 92 одсто шаље имејлове, 88 процената користи друштвене мреже, 87 одсто четује, а 81 проценат проверава временску прогнозу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Да ти кажем

14.01.2018. 19:54

Најбољи лек су родитељска пажња, контрола и усмеравање, уз дружења и занимљиве разговоре. На рођендану моје ћерке деца су (уз негодовање) оставила своје телефоне на сто, а онда сам их заинтересовала за дечје друштвене игре из времена мог детињства. Врло брзо се чуо смех, а деца су на крају рекла да је било супер!

Nenad

14.01.2018. 21:25

Postoji OGROMNA razlika u korišćenju interneta i društvenih mreža. Ne može se to posmatrati isto. Društvene mreže su bolesna i virtuelna zamena za socijalizaciju, dok se na internetu možemo informistai, čitati knjige, gledati filmove. Recimo, sve je više ljudi koji uopšte ne gledaju TV (ja recimo) i koji se informišu isključivo preko digitalnih izdanja medija, kao što je i digitalno izdanje Novosti.