Мир и радост у свакој српској кући

ХРИСТОС је рођен у јаслама, међу чобанима заклоњеним сводом пећине. Делић ове атмосфере, зато, на Божић краси и сваки српски православни дом.

Српски народ овај дан проводи у породичним окупљањима око бадњака, у духу здравица, слоге и честитки. Празничну слику употпуњује учешће у литургијској заједници, али и празнична трпеза, топлина дома и међусобна љубав укућана.

Догађај којем српски народ даје почасно место у обележавању Бадњег дана и Божића је уношење бадњака (младо церово или храстово дрво) у кућу. Према веровању, са храстовим грањем на Бадњи дан у сваки дом улази и Исус, а слама која у кући стоји сва три дана празновања, подсећа на ону у којој је рођен син Божији. Верује се да она кући доноси мир и божји благослов.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: BOŽIĆ: Praznik molitve i radosti

Бадњак се сече на бадње јутро. Глава куће устаје рано, умије се, помоли Богу и попије једну малу домаћу ракију, која симболише оптимизам и животно окрепљење. У сеоским срединама после тога креће се у шуму, а у градовима се у домове уносе бадњаци купљени на пијацама или трговима.

Полазник (понегде зван и радован, јер доноси радост и срећу у дом) омиљено је дете или чељаде у породици. Са домаћином се на божићно јутро поздравља и љуби изговарајући речи: "Христос се роди!", а домаћин одговара: "Ваистину се роди!"

Бадњак, који обично стоји у просторији где се фамилија окупља, полазник прво дарује, потом прилази ватри и џарајући је изговара: "Колико варница, толико здравља, радости, весеља, парица..." Упућује најлепше жеље за домаћина и благостање у његовом дому, па га зато домаћица обавезно дарује.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Praznik nade i pomirenja

Храстово дрво одувек је важило за симбол плодности. Оно у себи чува поједине претхришћанске елементе. Према предању, то је дрво које су пастири донели у Витлејемску пећину и наложили га како би угрејали Богомајку и Христа. Истовремено, бадњак представља и самог Христа, па се зато често каже да ово младо, за Србе свето дрво, док разбуктава ватру на огњишту, јарким пламеном осветљава не само наш дом, већ и најмрачније делове људске душе, доносећи благодет хришћанског мира и љубави.

БАДЊАК

БАДЊАК, младо церово или храстово дрво, симболизује долазак Исуса Христа. Према старим српским обичајима, на Бадњи дан изјутра домаћин или неко од мушких чланова домаћинства одлази у шуму и секиром одсеца младу стабљику. Овај чин прати кратка молитва "Помози Боже и свети бадњаче". Неписано је правило да се дрво одсеца са три ударца секиром, и обара тако да падне на источну страну. Бадњак се уз радост и размењивање честитки доноси до куће, где уздигнут уз врата чека вече и обред налагања. У савременим градским условима, бадњак се купује на пијацама и поставља на централно место у дому.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Dan kada je Bog postao čovek

БОЖИЋ

ПРВА особа која улази у дом на Божић назива се полазник или положајник. Он десном ногом ступа у кућу уз вековни поздрав "Христос се роди". Полазник се сматра гласником радосне вести о рођењу Спаситеља. По његовом уласку у кућу следи обред мирбожања уз честитање празника. Улога полазника је и да бадњим дрветом проџара ватру у огњишту пожелевши домаћинству здравље, успех и сваки напредак. У српском народу обичај је да домаћин са полазником наздрави чашицом домаће ракије, чиме се најављује здравље и радост у домаћинству.

ЧЕСНИЦА

ДОМАЋИЦА на божићно јутро меси чесницу - хлеб који има почасно место на празничној трпези. Он се касније ломи, а комади се расподељују члановима породице. У тесто се ставља новчић, а за укућанина који пронађе пару верује се да ће бити срећне руке током целе године. У појединим крајевима где живи српски народ у чесницу се, осим новчића, стављају и други ситни предмети који се доживљавају као својеврсна предсказања. Комад глогове гранчице, тако, симболизује здравље, зрно кукуруза берићет, коштица од воћа берићет и напредак...

РОЂЕЊЕ Господа Исуса Христа по јулијанском календару, осим Српске православне цркве, прослављају и Руска православна црква, Грузијска православна црква, Света Гора, Јерусалимска патријаршија и Украјинска православна црква (под јурисдикцијом РПЦ). Остале источне цркве прослављају Божић као и њихови западни хришћани, осим Јерменске православне цркве.