РОК од недељу дана за потписивање петиције за увођење доживотне казне затвора за убице деце, малолетника и трудница, коју је покренула Фондација "Тијана Јурић" у 40 градова Србије, истекао је јуче. У наредна два дана требало би да се зна колико је потписа прикупљено на штандовима у Београду, Новом Саду, Нишу, Бору, Инђији, Јагодини, Крагујевцу, Краљеву...

Циљ Фондације био је да се прикупи пола милиона гласова за измене Кривичног законика, којима би се увела доживотна робија уместо досадашње максималне казне од 30 до 40 година затвора. То је много више од потребног броја потписа који прописује закон. Наиме, да би се нека иницијатива нашла пред посланицима, потребно је прикупити 30.000 потписа.

Према њиховим наводима они су за седам дана прикупили више од 90.000 потписа.

У Фондацији верују да је дошло време да се преиспита постојећи казнени систем, јер је пракса показала да су починиоци најтежих кривичних дела, попут убистава деце, и после издржане казне често способни да понове дело. Такође су констатовали да се казна доживотног затвора примењује у већини земаља.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Igor Jurić: Moj cilj je da monstrumi robijaju do kraja

Да идеја увођења ове санкције није нова, потврдила је, за наш лист, и министарка правде Нела Кубуровић.

- Још када је почело да се ради на изменама Кривичног законика 2015. године, у Нацрту закона нашла се могућност увођења казне доживотног затвора. Јавна расправа је још отворена и Министарство ће ценити мишљење стручне јавности - рекла је министарка, и додала да се о овом питању неће одлучивати "преко ноћи", будући да ни Србија, ни бивша Југославија нису имале у свом казненом систему ову санкцију, па је она за нас револуционарна.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Samo doživotna za ubice dece

- Треба имати на уму да је препорука Европског суда за људска права да, уколико постоји казна доживотног затвора, мора да буде дозвољено и преиспитивање услова за отпуст после 25 година - каже министарка.

У том случају поставља се питање да ли је тежа казна доживотни затвор или 40 година иза решетака, када осуђени такође могу да траже отпуст после издржане две трећине казне, а то је 26,6 година.

Југослав Тинтор, председник Адвокатске коморе Београда, не налази оправдања за увођење доживотног затвора јер, како каже, и четворогодишња робија осуђеницима одузима цео живот.

- Постојећи казнени систем је, према мишљењу стручне јавности, адекватан, а казнену политику треба да креира струка, а не притисак јавности, уз све дужно поштовање њихових мотива и трагедије која је задесила породицу Јурић. Ни Норвешка није променила законодавство после осуде на 20 година Андреса Брејвика, који је 2011. убио 77 људи - каже Тинтор, и додаје да кривично законодавство има много других проблема.

Тијану Јурић убио је Драган Ђурић, месар из Сурчина, у јулу 2014. Цела Србија је данима тражила несталу девојчицу. Убица је лоциран преко телефонских позива, а тринаестог дана потраге одвео је полицију до закопаног тела на сметлишту, близу Бајмока. Данас служи 40-годишњу казну у КПЗ Београд, познатом као "Нова Скела".

Од укидања смртне казне у СРЈ 2002. године, на 40 година затвора правоснажно је осуђено 67 особа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације