Ко је у праву: кадија или судија?

ГОТОВО да звучи невероватно прича породице Петровић из Београда, која је са двоје мале деце недавно завршила на улици само зато што је београдски суд закључио да немају станарско право пошто се Добрила Петровић удала за заштићеног станара после 1973. Истовремено, Уставни суд Србије је за исти пример у Нишу констатовао да је станарско право стечено удајом или рођењем и после 1973. - доживотно.

Једнако је невероватно и да полицајци који су тужили државу за неплаћени прековремени и ноћни рад између 2003. и 2006. у Крагујевцу, Нишу или Новом Саду добију спорове и паре, али не и у Београду. Ништа другачија није ни ситуација са споровима око усклађивања војних пензија.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СРПСКИ ГЕНЕРАЛИ: Служимо Србији и за - катедром

Србија већ годинама има озбиљне проблеме с неусклађеном судском праксом, па не само да судије у различитим градовима о истим или сличним питањима пресуђују дијаметрално супротно, већ се то дешава и у оквиру истог суда. По неким проценама, и до петине пресуда је међусобно неусклађено, а Уставни суд усваја све већи број жалби због повреде права грађана на једнаку заштиту права. Због овога "пљуште" и представке пред Европским судом за људска права у Стразбуру, посебно код неједнаког поступања у радним споровима.

Да би се уједначила судска пракса, редовно се састају судије четири апелациона суда и разматрају ситуације у којима се доносе различите одлуке о истоветним питањима. Актуелизована је и идеја Министарства правде да се уведе само један апелациони суд - београдски.

У оквиру пројекта "Унапређење ефикасности правосуђа", који финансира ЕУ из претприступних фондова, ради се на технолошком унапређењу електронске базе судске праксе. Она ће судијама омогућити лаку претрагу постојећих пресуда - да ли се о одређеном питању већ одлучивало и како. И грађани ће преко јавног портала моћи да се упознају са судским одлукама и сазнају да ли има основа да правду потраже пред Уставним судом.

- Уједначавање судске праксе представља комплексан и деликатан процес који може резултирати стварањем тензија између независности судства и потребе обезбеђивања усаглашеног и предвидљивог правног поретка - каже за "Новости" Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда (ВКС). - Морамо тежити да успоставимо фин баланс између слободног судијског уверења у тумачењу одредаба домаћег и међународног права и потребе да се обезбеди конзистентност у тумачењу.

Да би се изборио са неуједначеном праксом, ВКС је још 2014. усвојио План активности ради уједначавања судске праксе. Према споразуму председника апелационих судова, заједничке седнице четири апелације одржавају се квартално за кривичну и грађанску материју, уз присуство судија ВКС.

- За сваки састанак кандидују се спорна питања и по добијању ставова апелационих судова на састанку се усаглашавају ставови. О питањима о којима се нису усагласили апелациони судови, изјашњава се ВКС на седницама одељења - каже Милојевић.

Београдска Палата правде

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Знам где оцу свећу да упалим

Све чешће се говори и о томе да би судска пракса могла да постане извор права у Уставу. Против овога су се побунили Удружење тужилаца и Друштво судија. По речима Драгане Бољевић, председнице Друштва судија, Србија је већ предузела значајне кораке на уједначавању судске праксе и све преко тога било би кршење слободе судијског мишљења.