Наши ван матице тешко до српског држављанства

ВИШЕ ОД 100.000 грађана тражило је српско држављанство у последњих пет година, а међу њима убедљиво је највише Срба из региона. Између 2002. и 2012, према подацима МУП, држављанство Србије добило је више од 300.000 људи са простора бивше Југославије - из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Словеније.

Како је недавно изјавио генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, од отварања конзулата у овом граду, 2005. године, држављанство Србије тражило је око 50.000 грађана Српске.

Ова бројка на први поглед делује импозантно, док се не упореди са бројем од 70.000 становника Србије који су тражили мађарско држављанство. Према речима историчара Чедомира Антића, председника Напредног клуба, процене су да је међу њима око 30.000 Срба.

Наравно, Мађарска је чланица ЕУ и њен пасош омогућава житељима бивших југословенских република лакши одлазак и запошљавање у развијеним западним земљама. Међутим, чињеница је да број захтева из БиХ, односно РС, за српским држављанством није порастао ни када је наша земља стављена на белу шенген листу.

- У РС живи 1,1 милион Срба, па у поређењу са тим број захтева за нашим држављанством није велик. Међутим, у односу на 2009. годину он је у великом порасту, јер је, према речима Милорада Додика, 2009. само 2.500 Срба из Српске имало наше држављанство - примећује Антић. - Промена је настала после усвајања амандмана 23а на Закон о држављанству, за који смо се изборили пре десет година.

Према овом амандману Србима из региона олакшано је добијање нашег пасоша, јер је довољно да изјаве како Србију доживљавају као отаџбину и докажу да им је неки предак био Србин. Пре тога за држављанство су морали да аплицирају под истим условима као и било који странац. Међутим, упркос томе, наше држављанство не добија се ни лако, ни брзо.

- Снаха једног мог пријатеља је Канађанка, деца јој имају двојно држављанство, а она је председник Кола српских сестара у Канади. Годинама не може да добије наше држављанство. Иста је прича и са Албанкама, о којима су медији толико писали, а које су долазиле да се удају на Пештер за наше младожење. Не бисмо ни знали да ове жене немају наше држављанство да једној од њих није преминуо супруг и да није остала овде сама са децом, па јој је Ивица Дачић дао српски пасош - наводи примере Антић.

Како каже, проблем лежи у томе што држава дуги низ година нема озбиљну политику према Србима ван Србије. Далеко озбиљнију политику према својим сународницима имају Мађарска, Хрватска, Бугарска... Однос Србије према Србима у региону и дијаспори најбоље се види из чињенице да одавно немамо надлежно министарство, а ретко ко зна да ли те послове сада обавља канцеларија, агенција или управа.

Зашто је уопште важно да што више људи добије наше држављанство?

- Држава која има много грађана богата је, има велике привредне и културне потенцијале, ти људи су амбасадори наше земље. Показало се да се повећава извоз у земље где има наших држављана... Земља која губи становништво, као ми, и која је културно угрожена, мора да има озбиљнију политику према својим људима који живе изван њених граница - закључује Антић.