НАЦРТ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ: Питања о трудноћи коштаће послодавце

НИЈЕДАН послодавац убудуће неће смети приликом запошљавања да пита кандидате о брачном стању, а посебно не жене о томе да ли су трудне, имају ли децу, да ли планирају да рађају...

Оваква и слична кршења будућег закона о родној равноправности санкционисаће се казнама од пола милиона до милион и по динара за послодавце и органе јавне власти, док ће политичке странке и синдикати кршење закона плаћати између 300.000 и милион динара.

Нацрт закона, који је представила потпредседница Владе и шеф Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, завршен је, и за 10-15 дана, упркос дисонантним тоновима из Министарства рада, требало би да се нађе пред владом, а затим и пред посланицима.

- Закон ће донети много новина, а једна од највећих је увођење квота од минимум 40 одсто за учешће мање заступљеног пола (најчешће жене) у политичком и јавном животу, у управним и надзорним одборима - каже Михајловићева. - Када је реч о заступљености жена у парламенту, Србија је на петом месту у Европи, јер су 34 одсто посланика жене. Међутим, ниско смо рангирани када су у питању новац и моћ.

Зато ће убудуће послодавци имати обавезу да раде на већем запошљавању мање заступљеног пола. Запослени (запослене) уживаће сва права услед одсутности због трудноће и родитељства. Кажњиво је да жена због трудноће буде отпуштена или пребачена на слабије плаћено радно место, као и да буде онемогућена у напредовању.

Све то контролисаће Инспекција Министарства рада, која ће реаговати и по пријавама, али ће и сама вршити надзор. Између осталог, контролисаће и да ли су мушкарци и жене плаћени исто за исте послове и стручну спрему.

- Велика новина је и увођење националног СОС телефона за случајеве родно заснованог насиља, који ће радити 24 сата, седам дана недељно. Србија је једина земља која га нема - рекла је Зорана Михајловић.

Држава и локалне самоуправе улагаће у сигурне куће и прихватилишта, организоваће бесплатну правну помоћ и психолошко саветовалиште, помоћ жртвама сексуалног насиља у кризним центрима, рад са починиоцима. Посебно ће се, још од најранијег узраста, у школама и вртићима радити на превенцији насиља.

Процене Министарства просвете су да им је потребно око годину дана да израде програм по којем ће материја родне равноправности и родно заснованог насиља бити интегрисана у образовни систем. Тренутно је у току анализа о томе колико су школски уџбеници родно сензитивни. Инсистираће се на родно сензитивном речнику у школама и медијима, као и обезбеђењу једнаког приступа спорту за девојчице и дечаке.

Према речима Зоране Михајловић, на Нацрт закона сагласност су дала 24 надлежна заинтересована тела и институције, укључујући невладин сектор. Разговори са Министарством одбране се приводе крају, а Министарство рада и запошљавања сугерисало је да се закон врати на почетак и да се поново формира радна група за његову израду.

- Овај закон, који је требало да буде донет још пре две године, важан је за цело друштво, и морам да изразим забринутост због предлога Министарства рада да се врати на почетак. Било би то веома лоше за Србију, и надамо се да до таквог сценарија неће доћи - каже Зорана Михајловић, и додаје да је убеђена да, чак и ако не буде договора, то неће угрозити судбину закона.

ТРПЕ НАСИЉЕ, РАДЕ 24 САТА

ИСТРАЖИВАЊА, кажу у Координационом телу, показују да насиље трпи свака друга жена, и то просечно 10 година. Жене раде 40 дана годишње бесплатно, раде у свим сменама (на послу и код куће), због бриге о деци и старијима трпи њихова каријера... Женама је потребно три пута више времена да напредују на послу него мушкарцима. О повишици преговара само седам одсто жена, за разлику од 56 одсто мушкараца.