Војна обука за све грађане!

ПРОЦЕС војне обуке требало би да прођу и грађани који нису припадници војске - најавио је у понедељак министар одбране Александар Вулин.

Током посете Команди за обуку Војске Србије у београдској касарни "Топчидер", он је нагласио да су сви напори Министарства, Генералштаба и његових команди недовољни без помоћи читаве државе и друштва.

- Морамо да нађемо начине да поново у процес обуке уведемо и оне који нису припадници војске. Ниједна армија на свету није довољно бројна и ниједна није довољно спремна за изазове, уколико не постоји подршка читавог становништва и свих грађана - навео је Вулин, а пренело Министарство одбране.

Вулин је навео да "мора да се размишља о начинима и механизмима како да се врати обученост грађана". Он се заложио да се врате одређени курсеви и технике по којима би се најшире становништво поново обучавало свим вештинама и знањима потребним за одбрану земље.

Ова иницијатива из Министарства одбране стигла је после дефинитивног одустајања државе да поново активира обавезу служења војног рока у Србији. Деценијска либерализација одласка у касарне и професионализација армије изнедрила је први пут у историји нашег народа готово целу генерацију младих који су у живот ступили без икаквих војних знања.

Реч је о најмање 200.000 пунолетних младића који су од 2000. године до данас дуг држави одужили служењем у цивилу, односно којима је упис у војну евиденцију била једина обавеза. То је драстично ослабило резервни састав, који у случају оружаног сукоба има обавезу да стане под ратну заставу.

- О поновном увођењу војног рока није постигнут компромис у друштву, а уз то овај подухват би коштао превише - најмање 70 милијарди динара - указују у Војсци Србије. - Постоји, међутим, потреба да се шири слојеви становништва оспособе не само за одбрану земље, већ и за реаговање у ванредним ситуацијама и елементарним непогодама.

Једна од могућности за приближавање војске и младих јесте реактивирање некадашњег школског предмета одбрана и заштита. Врата овој врсти војног оспособљавања отворена су изменама и допунама Закона о одбрани и војсци из 2014. године, у којима је своје место нашла и одредба о увођењу наставе на којој би старији средњошколци стицали основна знања о систему одбране.

НАПУШТЕНА ПРЕДВОЈНИЧКА

ГЕНЕРАЦИЈЕ из седамдесетих и осамдесетих година памте лаку војну обуку коју су прошли кроз наставу у средњим школама и гимназијама. Предмет одбрана и заштита својевремено је био изданак предвојничке обуке, а у домаћи школски систем уведен је крајем шездесетих година. На овим часовима ђаци прве и друге године учили су организацију армије, основе њене доктрине, спољнополитичка опредељења... План и програм подразумевао је и руковање пушком, бомбом, па чак и логоровања. Овај концепт напуштен је почетком деведесетих, а многи сматрају да би у савременим условима био - непримењив и бескористан.