Француски Интерпол трага за несталим српским бебама

ГРУПА родитеља из Срема који верују да су им деца нестала из породилишта обратила се француском Интерполу, верујући да је један канал трговине бебама водио до ове земље. Француски истражитељи били су недавно у Србији, узели документацију и родитељи чекају повратне информације.

У међувремену, Закон о несталим бебама, као и остали закони, повучен је из скупштинске процедуре с формирањем нове владе. Он ће поново морати да прође све "правне" степенице и врати се у Скупштину. Родитељи се надају да ће се опет наћи и у јавној расправи, јер нису задовољни овом верзијом.

Њихова главна примедба је та што закон не предвиђа формирање тела које би имало широка истражна овлашћења, већ ће се поступак утврђивања истине сводити на ванпарнични поступак. То значи, кажу, да се никада неће утврдити одговорност оних који су учествовали у једној од најмрачнијих прича домаће послератне историје. Такође, родитељи морају сами да докажу да су им бебе украдене, а тек ретки успевају да дођу до документације.

- Закон предвиђа и да право да поднесу тужбу имају само они који су се већ обраћали држави до септембра 2013, када је Суд у Стразбуру пресудио у корист Зорице Јовановић, чије је дете нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година. То је велики проблем јер су многи родитељи одустали од обраћања државним органима будући да су они масовно одбијали ове случајеве као застареле - каже Ана Пејић из Руме. Она је мајка девојчице за коју сумња да је нестала из болнице у Сремској Митровици, 1988. године.

Предлог закона о бебама ушао је у скупштинску процедуру прошлог октобра. До данас, међутим, није дошао на дневни ред, иако је држава у буџету за ову годину већ определила новац за одштету родитељима. Пацке из Савета Европе стигле су неколико пута, јер је Србија "прешишала" рок за решавање овог питања.

И док се чекало усвајање "лекс специјалиса", поменута група родитеља није седела скрштених руку. Поднели су 15 кривичних пријава против сремскомитровачке болнице и конкретних особа.

- Пријаве смо поднели основним тужилаштвима. Када смо звали пре неки дан, речено нам је да су прослеђене Вишем тужилаштву у Митровици. То је први пут да нису одбијене као застареле - каже Ана Пејић.

Она додаје да је у Србији и сада могуће процесуирати ова дела према Кривичном законику, ако се подведу под киднаповање, које не застарева. Родитељи су се већ обраћали Савету Европе, изразивши незадовољство. С обзиром да их је један траг довео до Француске и овдашњег гинеколога који је краће време радио у сремскомитровачкој болници, а затим отишао у Париз, анимирали су и Интерпол.

- Сви наши случајеви су слични и када би тужилаштво озбиљно почело да проверава податке из болница и матичних књига, истина би изашла на видело. Али, изгледа да ово друштво још није спремно за истину - каже наша саговорница.

У Срему има око 50 родитеља са сличним проблемима. Њихова деца су, према болничкој документацији, умрла, али никада нису стигла до гробља. У матичне књиге су, супротно закону, уписана без имена и презимена, само са ЈМБГ, без имена родитеља...

ПЕТ УДРУЖЕЊА, НА СТОТИНЕ деце

У Србији постоје два регистрована удружења родитеља нестале деце и још три нерегистрована, међу којима је и ово из Срема. Државним органима је пријављен нестанак око 650 беба, али родитељи кажу да је тај број далеко већи.