Какву храну једемо? Контрола једном у 20 година

Одговор на питање да ли грађани у Србији једу квалитетну храну није ни мало једноставан, јер је то врло комплексно питање, јединствени су у том ставу стручњаци који се баве квалитетом хране, сертификационих фирми и представници потрошача.

Колико грађани Србије могу да буду сигурни да једу квалитетну храну, према директору сертификационе фирме која се бави између осталог и безбедношћу хране "ТМС ЦЕЕ" Бошку Гавовићу, говори податак да, с обзиром на број инспектора, један пољопривредни произвођач у области биљне производње у Србији у просеку има шансу да буде контролисан једном у 20 година.

У Министарству пољопривреде, међутим, тврде да грађани Србије могу бити сигурни да једу здраву, квалитетну и безбедну храну, јер инспекцијске службе спроводе редовну контроле у циљу гарантовања исправности производа, а које су у складу са европским стандардима.

Контрола хране "од њиве од трпезе" је један од захтева на коме инсистира Европа, посебно за земље које су у поступку приступања ЕУ.

Према речима Гавовића, у Србији је мали број инспектора који се баве контролом пољопривредно прехрамбених производа, а и механизми контроле нису довољно развијени.

"У Италији највећа лабораторија користи скоро 2.000 акредитованих метода за контролу квалитета и безбедност хране и око 8.000 неакредитованих, док лабораторије у Србији користе максимално пар стотина метода“, рекао је Гавовић наглашавајући да тај податак најбоље илуструје сложеност одговора на питање какву храну грађани Србије једу.

Према његовим речима, Србија би требало да чува и максимално искористи своју стратешку предност, односно то што је једна од три землај уз Того и Замбију које не подржавају генетски модификоване производе (ГМО), јер је, како је нагласио, сигурно потребно да прође још деценија да би се сви уверили у безбедност ГМО хране.

"Моје мишљење је да ту стратешку предност, а до које је јако тешко доћи треба чувати и искористити", рекао је Гавовић.

Он је нагласио и да је веома важно да се прате светски трендови и обавезе у области квалитета и безбедности хране, јер пољопривредно прехрамбени сектор у свету учествује 10 одсто у бруто домаћем производу (БДП) или око 8. 000 милијарди долара, а и у просеку је око 20 одсто производње хране у многим земљама намењено извозу.

"Храном се све више тргује преко граница, компаније купују од јефтинијих добављача широм света, а тиме је ризик по безбедност већи и теже се обезбеђује следљивост. Скандали који се све више појављују, покрећу јавну забринутост по здравље и штете поверењу у индустрију, па се стога усвајају све строжији и комплекснији прописи за стандарде безбедности и квалитета, док су и светски стандарди све сложенији", казао је.

Гавовић је навео да се мења и структура потражње хране, јер економски развој доводи до повећања потрошње, односно да расте број средње класе која тражи бољи квалитет хране.

Према његовим речима, процењује се да пољопривредна производња у свету мора да се повећа за 70 одсто до 2050. и да због тога одрживост производње постаје централно питање за стратешко планирање.

Гавовић је навео и да је у свету превазиђен модел искључиво државне контроле и да је у пољопривреди веома важна примена стандарда, јер су њени производи директно повезани са здрављем и безбедношћу потрошача.

Секретар удружења Привредне коморе Србије за пољопривреду Ненад Будимовић, казао је да се у Србији производњом хране бави 350.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, док се производњом и прерадом сировина и хране бави и око 3.500 компанија, због чега је то веома захтеван систем за контролу.

Приступ довољним количинама здравствено безбедне хране, како каже, кључ је за одржавање живота и зато је производња и прерада хране врло одговоран посао о коме стално мора да се прича.

"Болести изазване храном спречавају друштвени развој и наносе велику штету националним економијама, трговини и туризму", закључио је Будимовић, наводећи податак да се у свету годишње разболи око 600 милиона људи или сваки 10 становник после конзумирања контаминиране хране.

Председник Националне органзизације потрошача Србије Горан Паповић сматра да се у Србији по правилницима и законима једе фантастична храна, али када је у питању њихово поштовање - ситуација је другачија.

Доносимо правилнике и стандарде о квалитету, а не поштујемо их, каже, и подсећа да је Србија имала законску обавезу да још 2009. формира Национални савет за безбедност хране, а формиран је тек пре пар дана.

Паповић сматра да потрошачи треба да буду боље информисани, јер како тврди, "само је информисан потрошач заштићени потрошач".

„Потрошаче интересује ход следљивости, да знају шта се дешава на путу од њиве до трпезе. То стално спомињемо, а избегавамо да пратимо", рекао је он.

Према његовим речима, јако је битна и евиденција свих произвођача хране, јер би се тако спречило неконртролисано коришћење средстава за заштиту биља, а имао би се и увид у нешто што је постало јако уносан бизнис -органска производња.

Представници Министарства пољопривреде тврде да грађани Србије могу бити сигурни да једу здраву, квалитетну и безбедну храну.

Истичу да здравствену безбедност и квалитет хране на тржишту Србије контролишу инспекције Министарства пољопривреде и заштите животне средине - ветеринарска, пољопривредна и фитосанитарна инспекција као и санитарна инспекција Министарства здравља.

На целој територији Србије контроле спроводе плански, континурано и редовно, односно да се планови контрола праве у односу на период и сезонски карактер, док се узорковања обављају на основу плана мониторинга, резултата досадашњих контрола, пријава потрошаца и осталог, а храна из увоза редовно контролише на границним прелазима.

Према ранијим подацима Министарства пољопривреде, током прошле године у Србији је из промета повучено 86. 749 килограма прехрамбених призвода биљног порекла и 54. 016 литара пића, а најчешћи разлози стављања тих производа ван промета били су такође непрописна декларација и истекао рок, као и квалитет производа.

Пољопривредни инспектори су током прошле године обавили укупно 7. 197 контрола и пољопривредна инсепекција је донела 67 решења о забрани производње, 159 решења о забрани промета, док је, због констатованих неправилности по питању услова за производњу, услова хигијене и квалитета и безбедности производа, изрекла укупно 288 казнених мера.