Број радних спорова који су окончани "мирним путем" уз посредовање миритеља или арбитара Републичке агенције за мирно решавање радних спорова повећан је чак пет пута у односу претходни период.

Према подацима Агенције, у које је Тањуг имао увид, током 2014. године Агенцији је поднето 199 предлога за решавање индивидуалних или колективних радних спорова, 2015. тај број је повећан на 322, а 2016. године на чак 956.

Директор Агенције Миле Радивојевић рекао је Тањугу да послодавци све чешће прихватају овакво реšавање спорова са запосленим јер им смањује троšкове, прилагођава се несметаном пословању и далеко је ефикасније од судског.

У питању су спорови између послодаваца и запослених који се тичу мобинга, отказа уговора о раду, уговарања и исплате минималне зараде, накнаде трошкова који се односе на исхрану у току рада, долазак и одлазак са рада, исплату јубиларне награде, регреса за коришћење годишњег одмора, измена колективнних уговора, штрајка...

Од укупног броја поднетих предлога у току прошле године мериторно је решено 331 предмета, 410 је у току, док је 215 њих решено у управном поступку.

Највише предлога за покретање поступка односило се на исплату регреса за коришћење годишњег однора - 421, затим за исплату јубиларне награде 147, накнаде за исхрану у току рада - 141, и злостављања на раду (мобинг) 63 предлога.

У прва два месеца ове године Агенција је добила још 111 нових предлога за мирно решавање радних спорова.

Ипак, иако су послодавци и запослени, било у јавном, било у приватном сектору почели да препознају предности овог вида решавања спојих спорова мимо суда, међу којима је и очување добрих радних односа, пред судовима у Србији се и даље води велики број радних спорова.

Према подацима Министарства правде, у Србији су у току прошле године виши и основни судови примили укупно 33.389 предмета који се тичу радних спорова.

Према речима директора Агенције, овај број судских поступака показује да је тешко утицати на свест грађана да спорове решавају мирним путем.

Међутим, да радни спор не мора да се решава у судском поступку, према његовим речима, доказују задовољни радници који су се обратили Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова.

Судски поступци наиме захтевају судске трошкове за тужбе и жалбе, ангажовање адвоката и плаћање његових трошкова, нису орочени у трајању...

За разлику од њих, поступци пред Агенцијом су потпуно бесплатни за странке, не захтевају ангажовање адвоката, а арбитражно решење је правоснажно и извршно, односно има исту правну снагу као правоснажна судска пресуда у радном спору.

Такође, одликује их начело добровољности, као и ефикасност јер је време трајања поступка орочено на 30 дана за разлику од судског поступка.

Овај вансудски, алтернативни вид решавања радних спорова, предвиђен је Законом о мирном решавању радних спорова и у правном систему Републике Србије постоји већ 11 година, а у току је рад на изменама Закона које ће унапредити његову примену и проширити одређене надлежности Агенције.

Током 2016. године пред Агенцијом је покренуто 956 радних спорова, од којих су 928 били индивидуални, а 28 колективни радни спорови.

Интересантно је и поређење ових података са статистиком медијације - другог вида мирног решавања свих врста спорова, а не само из радних односа.

Основна разлика у овим поступцима је што се први спроводе према Закону о мирном решавању радних спорова, а други према Закону о посредовању.

Према подацима Министарства правде који нису потпуни, медијацијом је прошле године решавано између 350 и 400 предмета у вези са наплатом дуговања, стварно-правних односа, радно-правних односа и привредних односа.

Од тог броја 79 лиценцираних медијатора поступало је у 254 случаја медијације.

Судови су на медијацију упутили 30 предмета, од којих је 21 решен споразумно.

Пред Центром за решавање спорова Народне банке Србије решено је више од 60 спорова.