Болеснима продају маглу за пуно пара

Ивана Мићевић

12. 03. 2017. у 21:00

Др Душан Илић за “Новости” о томе како је из матичних ћелија створио људску кожу, "прављењу" ембриона, својој научној каријери, плановима...

Болеснима продају маглу за пуно пара

Др Душан Илић / Фото Д. Илић

НА светској мапи знаменитих научника, који померају границe у областима којима се баве, без дилеме је и српски генетичар проф. др Душко Илић. Име овог истраживача са Кингс колеџа у Лондону обишло је свет када је са својим тимом из матичних ћелија створио људску кожу.

На пут у светски престижне лабораторије и универзитете Илић је кренуо из Вуковара, где је рођен и завршио средњу медицинску школу. У Београду је дипломирао на два факултета - Медицинском и Молекуларној биологији. Радио је у Институту "Винча", а затим као асистент на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Потом је отишао на докторат у Јапан, као стипендиста Владе Јапана.

- Тамо сам провео шест година, радећи у Токију, Тсукуби и на универзитету у Кумамоту на острву Кјушу. Из Јапана сам прешао у Сан Франциско, где сам остао 13 година, радећи и у академији, и у компанији у Силицијумској долини. У Лондон, на Кингс колеџ, прешао сам 2009. године, а данас живим између Лондона и Сан Франциска - прича наш саговорник свој професионални пут.

Скромно и непретенциозно, говорећи о својим научним резултатима, наглашава да су у науци направљени велики помаци, али да су многа значајна истраживања тек у зачетку.

* Предводили сте тим који је из матичних ћелија створио људску кожу. Колико је то био велики пробој у науци?

- Направили смо прототип нове генерације модела за тестирање лекова за кожне болести. Модел је добио поприличан публицитет, што је допринело набавци средстава за његово даље усавршавање. Да би нашао широку примену, требало би да буде употребљив бар неколико седмица. Сада покушавамо да му продужимо "рок трајања".

* Какве резултате ваших истраживања можемо да очекујемо у блиској будућности?

- Настављам рад са кожом направљеном из матичних ћелија. Између осталог, радим и на креирању модела за тестирање нових лекова против екцема. Водим пројекат, који финансирају Данци, у коме поред мог тима учествују и групе из Сан Франциска, Ирске и Империјал колеџа у Лондону. Пошто ми је лабораторија базирана на клиници за вештачку оплодњу у Гајовој болници у Лондону, велики део мог истраживања фокусиран је на ембриологију и вештачку оплодњу.

* Недавно је тим са Кембриџа комбиновањем два типа матичних ћелија створио ембрион миша у лабораторији. Колико је ово важан моменат у науци?

- Тим из Кембриџа, који је креирао модел мишјег ембриона из матичних ћелија, један је од водећих у свету. Последњих година објавили су неколико изванредних научних радова из поља ембриологије, који нам омогућују увид у развој након уграђивања ембриона у зид материце, за шта, до сада, није постојао никакав одговарајући модел. У овом раду су не само показали да је могуће креирати структуру која изгледа попут правог ембриона, него су и демонстрирали како се могу анализирати сигнални путеви који руководе првим данима развоја.

* Које могућности очекујете од матичне ћелије у лечењу најтежих болести?

- Терапији матичним ћелијама приписују се магичне моћи. Много тога што се чује није истина и своди се на продавање магле за пуно пара. Људи који болују од тешких, засада неизлечивих обољења, потрошиће последњу пару за нешто од чега очекују спас или олакшање. Међутим, има ситуација у којима терапија матичним ћелијама помаже и први резултати су поприлично обећавајући. Међутим, проћи ће године док таква терапија буде доступна свакоме. Велики број терапија је још у фази клиничког испитивања.

* У којим обољењима се очекују конкретни резултати?

- Не бих желео да издвајам ниједно специфично обољење, али у неколико случајева, као што су рецимо терапија оштећене кичмене мождине или слепила због дегенерације ретине, направљени су знатни помаци. Постоји, такође, читав низ обољења, као што су нпр. мултипла склероза или друга системска аутоимуна обољења, у којима терапија матичним ћелијама може водити побољшању здравственог стања, али само за неки одређени временски период. Неће излечити само обољење.

НЕЈАСНА ГРАНИЦА ШТА ЈЕ ЕТИЧКИ У НАУЦИ

ГДЕ је етичка граница у савременој науци, када је реч о експериментима са људским ћелијама?

- Шта је етички, а шта није и где је граница врло је дискутабилно. Ако бисте, на пример, у Великој Британији комбиновали генетски материјал три особе да бисте избегли преношење на потомство обољења везаних за мутације у митохондријама, не бисте прекршили закон. За исту ствар завршили бисте иза решетака у већини земаља, укључујући и САД. С друге стране, на пример, током вештачке оплодње, у ветерини је стандардна процедура поделити неколико дана стар ембрион на два и на тај начин креирати близанце. Етички комитет Америчког удружења за репродуктивну медицину сматра да би такав захват код људи био етички прихватљив и подстиче лекаре, док бисте за тако нешто у Великој Британији изгубили лиценцу за рад и завршили у затвору.

* Једном приликом изјавили сте да бисте радо у Србији основали фирму за регенеративну медицину. Да ли је тај пројекат близу реализације?

- То је, нажалост, још само жеља. Наша идеја је да помогнемо пацијентима са ранама које тешко зарастају или опекотинама. То је могуће ако се водењак одвоји пажљиво од постељице и обради на одређени начин, те стави на овакве ране. Овакав третман знатно помаже зарастању. Иако сe тo технички мoжe урaдити код нaс и пoстojи заинтересованост и лекара и пацијената, нисмо били у могућности да прибавимо инвестицију од 300.000 до 400.000 евра да би се све то покренуло. И даље покушавамо, али неколицина страних инвеститора с којима смо били у контакту, чим је поменута Србија, одмах је почела да сумња да ли је све регуларно. Били су сумњичави и са питањима - ако технологија ради као што тврдимо, зашто то не радити у Енглеској, Немачкој или некој другој технички и економски развијеној земљи. А од домаћих инвеститора до сада није било никакве користи.

* Завршили сте два факултета у Србији. Да ли сте у контакту или сарађујете са колегама одавде?

- Одржавам контакте са неколико колега из генерације, али како смо сви у различитим гранама, могућности за сарадњу нису велике.

* Пратите ли шта ради научна заједница у нашој земљи? На ком је то нивоу у односу на свет?

- Колико средстава се даје за науку и каква је организација набавке материјала, добро је да наука уопште и постоји. Али то не значи да нема талентованих младих људи којима треба пружити шансу. Нажалост, да би тај таленат искористили и нешто професионално остварили, морају отићи из Србије.

* Када би постојали услови за рад какви су вам потребни, да ли бисте се вратили у Србију?

- Повратак у Србију није реална могућност и када би услови за рад постали знатно бољи. Није у питању само финансирање пројеката, него и инфраструктура, кадар и законска регулатива.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Doktor

12.03.2017. 21:25

Čestitam kolegi na sjajnim uspesima u nauci. Tako jednostavan, pitak i kristalno jasan komentar o (ne)mogućnostima za ostvaranje napretka u nauci u Srbiji. Takođe, zahvaljujem na savetu da sve što je pametno i sposobno treba da ode, da bi se ostvarilo, u civilizovan svet.

Mali

12.03.2017. 21:38

Pa taj covek nije radio ni jedan dan u Rusiji .Bas steta . Tada bi bio jos veci naucnik .Sve je stvorio na "terulom zapadu" .Opameti se Srbijo .