УКОЛИКО се Преднацртом Грађанског законика избрише претпоставка кривице код медицинских парница, пацијенти ће бити у још неповољнијем положају него данас, каже за "Новости" Небојша Ђуричић, председник УО Форума судија Србије. Овај Форум и Удружење правника за медицинско и здравствено право СУПРАМ поднели су и званичне примедбе Комисији за израду ГЗ.


Јавна расправа о Преднацрту траје до 2. јула, међутим, постоји предлог да се продужи до краја године.


- Преднацрт ГЗ не садржи претпоставку кривице каква је данас предвиђена Законом о облигационим односима - кажу у СУПРАМ и Форуму судија. - Њено укидање имало би несагледиво лоше последице по правну заштиту пацијената, који би морали да доказују професионалне грешке или непоступање медицинских професионалаца.

Како објашњава Ђуричић, до сада је тужени лекар морао да доказује да није крив ако пацијент докаже да му је нанета штета и да би она могла имати везе са туженим. По новом предлогу, оштећени ће морати да доказује кривицу лекара, иако нема стручна медицинска знања.


СЕДАМ ЗАТВОРСКИХ КАЗНИ КАДА је у питању лекарска грешка, грађани су до сада пријаве подносили због два дела - несавесно пружање и неуказивање лекарске помоћи. За три године поднето је 235 пријава, али је осуђена само 21 особа, од чега седам на затворске казне.

- Укидањем претпоставке кривице, заштита пацијената у поступцима накнаде штете због лекарске грешке биће доведена у питање - упозоравају у СУПРАМ.


Отежано доказивање компромитоваће и суђење у разумном року, а могу се очекивати и многобројни поступци по уставним жалбама и пред Европским судом у Стразбуру. У овим удружењима се плаше и да би разочарани пацијенти могли да узму правду у своје руке.

Зато сматрају не само да не треба укинути претпоставку кривице, већ да је треба проширити и на друге области ван медицине, у којима обични грађани воде парнице против професионалца. Претпоставка кривице опстала је и у неким другим земљама из окружења које су приступиле ЕУ, као што су Словенија или Хрватска.


У Комисији за израду ГЗ одговарају да је у Преднацрту предложено основно и алтернативно решење. Према основном решењу, свако "ко другоме проузрокује штету својом кривицом дужан је накнадити је". У алтернативном предлогу, који има равноправан третман са основним, предложено је да се не мења важећи члан 154 Закона о облигационим односима и да остане претпостављена кривица.


- Без обзира на то које ће решење у јавној расправи добити више аргумената, веома је битна једна друга одредба Предранцрта, везана за одговорност лекара и других лица која професионално обављају одређену делатност. Реч је појачаној, такозваној професионалној одговорности коју ГЗ предвиђа - кажу у Комисији.

Када просуђује да ли је лице које професионално обавља одређену делатност (лекари, ветеринари, медицинско особље, апотекари, инжењери, архитекте, јавни бележници, адвокати, занатлије) проузроковало штету, суд ће водити рачуна о томе шта се од разумног и пажљивог стручњака могло основано очекивати у датим околностима.