Српска црква између Цариграда и Москве

Раде Драговић

31. 01. 2016. у 22:02

Српска црква између Цариграда и Москве

Патријаршија СПЦ у Београду

Припреме за свеправославни Сабор откриле и низ неслагања међу православним црквама у свету. На управо завршеном скупу у Швајцарској усвојен меморандум о решавању свих горућих питања

ИСТОРИЈСКИ Сабор свих православних цркава биће одржан од 16. до 27. јуна, у Богословској академији на грчком острву Крит - одлучено је прошле недеље на заседању православних поглавара у Шамбезију, код Женеве. У раду овог тела учествовала је делегација Српске цркве предвођена патријархом Иринејем, у којој су били и митрополит Амфилохије и владика бачки Иринеј.

Академија на Криту више пута је била место одржавања екуменистичких и међуправославних сусрета и налази се под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Променом места заседања Сабора са Босфора на древно острво у Средоземљу, уважена је позиција Руске цркве, чији је патријарх Кирил, због погоршаних односа Русије и Турске, одбио да дође у Истанбул.

- Ми смо предлагали Свету Гору или Родос, или неко друго место, а константинопољски патријарх је предложио Крит - изјавио је патријарх московски Кирил по завршетку сусрета поглавара православних цркава посвећеног припреми Свеправославног сабора. - Ми одлично познајемо то место, и, наравно, сагласни смо са одржавањем Сабора на Криту.

ПАТРИЈАРСИ су усвојили и меморандум у коме су наведени ставови око више горућих тема у православљу, који говоре и о сложености односа међу црквама који су често не само хладни него и - супротстављени.

Поглавари су подржали легитимитет Украјинске православне цркве Московске патријаршије као једине канонске у тој земљи. Ово је, како се тумачи у црквеним круговима, био изричит захтев патријарха Кирила, па и услов за одржавање Сабора. Конфликт у Украјини и појава више "независних" црквених организаиција запретили су руском и православном утицају у овој земљи. Из Москве се често чују и гласови који говоре да је у овој земљи на делу агресивно деловање Католичке и унијатске Грко-католичке цркве, што је један од разлога за неслагање Москве и Ватикана.

- СВЕШТЕНИЦИ Васељенске патријаршије посећиваће Украјину само на позив световних власти и неће учествовати у богослужењима са онима који су се оделили од Московске патријаршије - образложио је патријарх константинопољски Вартоломеј одлуку припремног састанка.

Патријаршија у Истанбулу, која има духовни примат у православном свету, често је у средишту несугласица са осталим православним црквама. Москва и моћни руски патријарх не гледају са осмехом на честе екуменске сусрете Вартоломеја са римским папом, као ни на његове изјаве о неопходности што скоријег поновног уједињења хришћана. Црква у Цариграду са сестринском Антиохијском патријаршијом у Сирији спори се око парохија у Катару, што је такође разматрано на скупу у Швајцарској.

Патријаршија у Истанбулу

Први патријарх међу једнакима у сукобу је са Русима и због поглавара Православне цркве Чешке и Словачке. Васељенска и Московска патријаршија овај статус, наиме, признају двема особама - архиепископу оломуцком Сименону, односно митрополиту прешовском Ростиславу. Обе стране сматрају да је управо њихов фаворит једини законити и канонски поглавар верске заједнице која окупља православце с простора некадашње Чехословачке. Тињајући сукоб распламсао се крајем прошле године, а прва назнака да је компромис на видику указала се на недавно завршеном скупу у Шамбезију.

ПОЗНАВАОЦИ прилика у "светском" православљу указују на то да је већина ортодоксних цркава сврстана у две групе. Прву групу чине такозване јелинске цркве окупљене око Васељенске патријаршије и Атинске архиепископије, које важе за модерније, динамичније и склоне ближим односима са осталим конфесијама. Њихови поједини интереси, најчешће узроковани глобалном политиком и кретањима у свету, супротстављени су такозваном словенском блоку цркава чији је стуб у Москви. Ова група, у коју многи убрајају и Српску православну цркву, важи за конзервативнију, спорију и мистичнију.

На прошле недеље одржаном састанку у Шамбезију донета је и важна одлука да на предстојећем Свеправославном сабору не буду разматрана питања процедуре признавања статуса аутокефалија и поретка цркава у диптисима. Ова два питања највећа су тачка неслагања двају блокова цркава. Због тога је пронађено компромисно решење да се ова питања скину са дневног реда заседања.

КОМШИЈЕ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

СРПСКА патријаршија нема проблема у односима са признатим помесним црквама. Осим са Руском, блиске односе негује и са Атинском архиепископијом, као и са свим древним патријаршијама. Проблем, међутим, постоји у односима са Румунском православном црквом, који је изазван самосталним и неканонским деловањем комшијских свештеника у источној Србији. Овакво понашање румунских клирика користи се за агитацију међу домаћим влашким становништвом, које многи желе да виде опредељено као - румунско.

ЈАКЕ ВЕЗЕ СА "ТРЕЋИМ РИМОМ"

СПЦ негује добре односе и са Цариградом, који се сматра пупком православља, али и са Руском црквом. Иако је многи виде у друштву "јелинских" цркава, Српска патријаршија веома држи и до духовног вођства "трећег Рима" - Москве. Везу са Патријаршијом РПЦ додатно појачава њено снажно противљење једнострано проглашеној независности КиМ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (17)

Janko Katić

01.02.2016. 00:56

Carigradska patrijaršija je na koncilima u Bazilei,Ferari i Firencii omogućila stvaranje unijatskih crkava i prodor katoličke crkve na istok samo zarad sopstvenih interesa, pokušaja da se zaštite od osvajanja Turaka i pada Carigrada.Na primer pristali su da u Dalmaciji vladike odnosno biskupe postavlja Papa iz Rima a da se zadrži istočni obred ali su vremenom sve te eparhije prevedene u katolcizam i tako su nastalil Srbi katolici koji su vremenom postali Hrvati.

Zoonlogonechon

01.02.2016. 05:19

Po pravilu (prav. veseljanskog ustava ) svaka drzava bi trebala imati pravo na pravoslavnu crkvu.Ali sve zemlje prav. imaju jaku dijasporu i zele da upravljaju svojom dijasporom u drugim zemljama.Tako da SPC ne da bosansku/hrvatsku/crnogorsku prav. crkva, itd. U nas i Episkopi protiv Patrijarha!!!A Vatikan koji 2000 godina ima uticaj na svoje vernike u svim zemljema na svetu. (Naravno bilo je cepanja i kod njih, Engleska crkva, protestantska crkva itd.)Zna se ko je pajdo kod njih-Biskup nije!!!

Miki

01.02.2016. 06:14

Maksim, episkop americki, je odmah posle studija zavrsenih u Atini, posao episkop...ako to nije nova generacija,koja bi se ujedinila u sekundi sa Rimom, onda ne znam o cemu se ovde prica..Ko je njega postavio iz skole za episkopa? Mislim da za tu titulu moras da se kalis u nekim pecinama decenijama...ali sta ja znam, njih 44 je bolje upuceno, a bradonje nikada vise na TV.

Пеђа

03.02.2016. 14:28

@Miki - Нетачан податак. Није постао епископ одмах после студија, већ са 36 год. (што јесте доста младо доба за епископа). Пре тога је био монах, па ишао на магистарске, докторске и постдокторске студије. Потом је радио као помоћни епископ. Хиротонисао га је Патријарх Павле.

Zeljko

01.02.2016. 08:45

Nadam se da ce doci do usaglasavanja kalendara i da cemo svi slaviti Bozic 25 decembra jer se prvo Hrist rodio pa pocelo racunanje vremena a ne obratno... Carigradska patrijarsija je ipak prva i treba to postovati!

ZDRAVKO

01.02.2016. 11:17

@Zeljko - Isus nije rodjen 25. decembra, to je sigurno. Biblia ne otkriva dan Isusovog rodjenja.

joca

02.02.2016. 03:09

@Zeljko - Zeljko. Isus se rodio 7 januara, a racunanje vremena pocinje 14 januara ako hoces po novom kalendaru. Redosled je Ok.Ne mozes racunati Novu Godinu po jednom, a Rodjenje Isusa po drugom kalendaru

Боле

01.02.2016. 09:00

Није никаква новост да постоји већ годинама борба за утицај у православном свету између Васељенске патријаршије и РПЦ. Васељенска патријаршија годинама има нпр. помало чудан став према дешавањима у Украјини. Васељенска патријаршија се дуго није директно сврставала ни на једну страну у Украјини, дакле ни на страну УПЦ московског патријархата, ни на тзв. УПЦ кијевског патријархата већ је заузела неки неутралан став подржавајући (не јавно) тзв. Украјинску аутокефалну православну цркву (УАПЦ).

Миле

01.02.2016. 09:30

Истанбул је слепи слуга Америке која их финансира и инструментализује у борби против Православља. Подржавати њега равно је аутогеноциду.

Деки

01.02.2016. 09:35

Не, већ Српска Православна Црква је између јереси Ватикана и Православља! Између самоуништења и јединства, између нечастивог и Господа Бога!

ranko75

01.02.2016. 09:55

Ako crkva nije konzervativna nego se povodi za modom i politickom konjukturom to nije crkva!

El gibbor

01.02.2016. 12:23

@ranko75 - Ako Crkva nije moderna u izrazu, po reci apostola Pavla: "svakom sam bio sve", onda je mrtva, neodgovorna i u nemogucnosti da ostvari svoju ulogu u svetu!!! Tebi Ranko ako se ovo ne svidja vec po svaku cenu hoces nesto tzv. "konzervativno" (sta???) slobodan ti je put kod raznih akakija, artemija, mirasa itd itd itd.

паметном довољно

01.02.2016. 11:48

Такозваног Цариградског патријарха именује ТУРСКИ ПРЕДСЕДНИК.

Predrag

03.02.2016. 14:20

@паметном довољно - То није тачно, бира га Синод.

BRANA

01.02.2016. 12:33

ZELJKO,slazem se s tobom u potpunosti.To sam vec pisao oko n.godine ali nevideh svoj komentar.Ispade da jedino mi imamo prvo n.godinu dok sav ostali svet pravilno redja dogadjaje.

Apostol

01.02.2016. 15:15

Konstantinopoljski patrijarh je odan Vatikanu,kao i njegovi predhodnici.Nase Vladike i Patrijarh sve cesce gledaju ka Vatikanu,unoseci razdor medju narod,inace Sveti Oci su rekli da ce osmi sabor biti "razbojnicki",ocekivanja Vatikana i Pape da ga Pravoslavni priznaju,promena kalendara,kao da se uskladimo,odvesce nas u jeres i veciti pakao.