Знаковни језик као професија

ОКО 30.000 глувих и наглувих особа у Србији ускоро ће моћи нормално да комуницира у школи, на факултету, јавној служби. Наиме, пред посланицима српског парламента ће се ускоро наћи Закон о употреби знаковног језика уз помоћ кога ће они добити право на тумача у свакодневном животу. Планирано је и да у року од шест месеци Министарство образовања донесе програм обуке за тумаче знаковног језика, који до сада није постојао код нас и на тај начин омогући квалитетније оспособљавање за овај посао.

Према речима Татјане Пријић из Министарства рада, коначно ће бити превазиђене препреке у комуникацији глувих и наглувих.

- Тумачи за знаковни језик добиће статус професије, што до сада нису имали - каже Пријић. - По окончању обуке издаваће се сертификати чиме ће они бити једнаки са осталим тумачима у Србији.

Према подацима Асоцијације тумача српског знаковног језика, код нас ради свега 46 њих, иако их, према неким проценама има око 100. Мањи број њих се, међутим, заиста бави овим послом и то у свега 18 градова у Србији. Знаковни језик у нашој држави до сада није признат, законски регулисан, а самим тим није био признат ни статус тумача. Они не могу да се запосле у својој професији, а не постоји ни формално образовање за ово занимање, осим спорадичних курсева.

Десанка Жижић, председница Ацоцијације тумача знаковног језика каже за "Новости" да у многим земљама, које нису много развијеније од Србије, оваквих проблема нема.

- Постоји велика потреба за квалификованим тумачима српског знаковног језика - каже Жижић. - Данас то раде углавном деца глувих родитеља или у много мањем броју особе које су професионално везане за заједницу глувих. Место српском знаковном језику је на филолошким факултетима, међу другим језицима.

Она наглашава да би законом требало да се знаковни изједначи са српским језиком, јер је то први језик заједнице глувих у Србији.

- Ово је значајно, јер би глуве особе могле да се образују, примају и дају информације - објашњава Жижић. - Прописима би требало да се уреди под којим условима имају право на бесплатну услугу тумача, начин њиховог финансирања, јасне стандарде професије тумача. Ефекти овог закона ће се огледати у степену побољшања квалитета њиховог живота, што се нарочито односи на уклањање комуникацијских баријера.

Према речима мр Стевана Несторова, потпредседника НВО "Помоћ породици" и тумача за знаковни језик, у многим земљама света глуви имају права попут језичких мањина.

- Тумач мора добро да познаје културу глувих и да зна како се последице оштећења слуха одражавају на говорно-језички развој особе која не чује - каже мр Несторов. - Са говорног на знаковни се не може дословно преводити, већ се мора тумачити. По изразу лица тумача може се променити значење. Многе старије особе, међутим, немају такав ниво образовања да могу да разумеју оно што тумач показује.

Наш саговорник истиче неопходност увођења знаковног језика у школе за глуву и наглуву децу, да га они не би као до сада учили спонтано од дефектолога или старијих ученика. Он, по њему, мора да постане посебан предмет, јер је то једини начин да се обогати и заживи.