Довољно мали да убију некажњено!

Браћа И. Н. (10) и Ј. Н. (11), који су недавно напали Рашу Попова, и који иза себе имају више од 300 кривичних дела, укључујући и пребијање једног старца, после чега је овај преминуо, имају тежак облик поремећаја понашања и личности. Прегледом у дечјој психијатријској установи утврђено је да немају психијатријски поремећај, али имају висок ниво агресивности, увек су спремни за напад и непријатељски расположени.

Стручњаци су препоручили да деца могу да добију ефикасну помоћ само у затвореној установи, као што је рецимо васпитно-поправни дом, у који не могу по закону да буду смештени јер немају 14 година и кривично су неодговорни!

Реч је о „правно невидљивим“ малишанима, који немају никаква документа и нигде није евидентирано да су се родили! И сами су били жртве породичног злостављања. Према подацима Градског центра за социјални рад у Београду, као последња адреса пребивалишта њихових родитеља регистровано је Баваниште, надомак Ковина.

- Имамо сазнања да је реч о четворици браће, малолетника, и сви су евидентирани као преступници - кажу у полицији. - Кривична дела често врше заједно. Са родитељима су настањени у ромском насељу у Борској улици, на Миљаковцу, и познати су по насилном понашању. Кад иду заједно, један обично носи нож. Најчешће су то И. или Ј. јер су као деца кривично неодговорни.

Ова малолетничка четворка, према сазнањима полиције, највише насрће на старе и немоћне, и то у београдским општинама Раковица и Вождовац. Људе сачекују испред улаза, крећу за њима и нападају их у ходнику, лифту, испред стана.

- Држава мора хитно нешто да предузме, јер ће у супротном браћа прерасти у агресивну криминалну банду, која може да почини страшна злодела - упозоравају надлежни.

У Градском центру за социјални рад додају да се ови малолетници налазе на њиховој евиденцији од јуна 2014.

- На евиденцији су од кад се МУП, Управа криминалистичке полиције, обратила Министарству за рад и запошљавање да кривично неодговорна браћа врше велики број насиља, углавном према старима - кажу у Центру.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одржало је у јулу састанак са представницима полиције, Градског центра за социјални рад - Одељење Раковица, Завода за васпитање деце и омладине у Београду и Прихватилишта при Заводу. Наложено је центру у Раковици да поново децу смести у одговарајућу установу, јер су приликом дотадашњих покушаја бежала (из Књажевца и Ужица).

На истом састанку је договорено и да МУП прибави копије личних докумената оба родитеља; да се после проналажења деце, која су била у бекству, организује ургентно збрињавање у Прихватилишту, уз 24-часовни надзор стручњака; да се организује њихова психолошко-психијатријска процена...

Смештај у установу, међутим, није реализован, јер су одмах после привођења у Прихватилиште у Београду, малолетници побегли. Нова „конференција случаја“, како кажу у Градском центру, организована је 7. новембра. Тада се испоставило да деца нису уписана у матичне књиге, јер су рођена у кући, без сведока. Овај разлог наведен је као главни зашто се родитељима не одузима родитељско старање!

На састанку је констатовано и да је полиција прибавила копије личних докумената родитеља, али је орган старатељства утврдио да лична карта мајке није валидна, јер ју је користила заједно са сестром!

У Градском центру кажу и да појава кривично неодговорних малолетника до 14 година са проблемом поремећаја у понашању и личности није ретка. Пошто они не могу нигде, по закону, да буду смештени, осим привремено у прихватилишта, која немају никакво обезбеђење и из којих поново беже на улицу, Градски центар ће код Министарства правде иницирати да у склопу измена Закона о кривичноправној заштити малолетних учинилаца кривичних дела, буде третирана и кривичноправна заштита млађих од 14. То би значило да ће и они моћи да буду смештани у установе затвореног типа.

Према подацима Управе за извршење заводских санкција, прошле године је у Васпитно-поправном дому Крушевац и КПЗ Ваљево било смештено 239 малолетника старијих од 14, плус једна малолетница у пожаревачком женском затвору. Како каже Радмила Зечевић, начелница за третман у ВПД Крушевац, код њих је у овом тренутку 234 малолетника којима је суд одредио васпитне мере између шест месеци и четири године. Она додаје да сваке године долазе све агресивнији тинејџери.

- Највећи број је овде због крађа и разбојништава са употребом силе или оружја, али има их и смештених због убистава и силовања - каже Зечевићева.

- Један број иза себе има целу историју вршења кривичних дела још од пете-шесте године. Имали смо дечка који је стигао са 14, ухваћен је због крађе. Пре тога је извршио око 1.000 кривичних дела, међу којима и покушај убиства, али му држава, као кривично неодговорном, није могла ништа. Једном броју изгредника су у дому били и браћа и сестре, па чак и родитељи.

Број повратника, ако се изузму Београд и Нови Сад, износи око 40 одсто, али када се додају ова два велика града, пење се на европски просек од 65 одсто!

НЕМА СПУШТАЊА ГРАНИЦЕ

СНИЖАВАЊЕМ старосне границе за кривично гоњење неће се смањити малолетнички криминал, али ћемо „добити пацке“ од Савета Европе, јер је то супротно европским тенденцијама, каже професор Правног факултета Милан Шкулић:

- Само лаици могу да мисле да би се нешто променило кривичним гоњењем малишана од 10 година. Чак и кад би се они гонили, могуће мере биле би сличније мерама социјалне заштите, него санкцијама. А то се може и сада примењивати, без вођења кривичних поступака, само да центри за социјални рад раде свој посао. Старосна граница од 14 година није наш „изум“, већ она важи у свим државама бивше Југославије, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Италији, а у некима је и виша, као на пример у Финској, Шведској или Норвешкој (15).