Момчило Гаврић - најмлађи војник Првог светског рата

Б. СУБАШИЋ

31. 08. 2013. у 21:32

Момчило Гаврић - најмлађи војник Првог светског рата
Бранислав Гаврић открива истину о оцу Момчилу, најмлађем војнику Првог светског рата: Грци му поставили златну плочу на Крфу. Проживео голготу и у ратовима и у миру

ЈОШ мало па ће проћи пун век од почетка Првог светског рата, а по најмлађем савезничком војнику Момчилу Гаврићу у Србији се не зове ниједна улица, школа или касарна. Рођен је у мају 1906, а у августу 1914. постао је ратник. Учествовао је у Колубарској бици, албанској голготи, рањен је на Кајмакчалану, учествовао у пробоју Солунског фронта и демобилисан је са дванаест година као најмлађи поднаредник на свету.

Момчило нема споменик чак ни у родној Трбушници, где му се судбина преломила кад је Хрватска домобранска 42. дивизија Аустроугарске војске измасакрирала његове родитеље, седморо браће и сестара и баку.

- Велика добротворка Лејди Педжет звала га је српски витез. Грци су му поставили златну плочу на Крфу. Француски председник Митеран му је 1985. доделио орден, а генерал Лепардије је рекао: „Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима“ - каже Бранислав Гаврић, син најмлађег војника у 33 војске које су учествовале у Првом светском рату.

О трагедији и подвизима Момчила Гаврића почело је стидљиво да се говори тек осамдесетих година прошлог века. Херој је умро 1993, а о његовим страдањима после ратова и данас се ћути.

НАРЕДБА ВОЈВОДЕ МИШИЋА ТОКОМ обиласка Дринске дивизије на Кајмакчалану, војвода Мишић се запањио кад је у рову видео једанаестогодишњег дечака у униформи. Строго је упитао мајора Туцовића шта дете ради на Кајмакчалану. - Господине војводо, каплару Гаврићу је непријатељ убио родитеље, седморо браће и сестара. С нама ратује још од Цера, био је на Колубари, прешао Албанију, дисциплинован је и рањаван - одсечно је рапортирао мајор Туцовић. По наређењу војводе Мишића истог дана је каплар Гаврић унапређен у поднаредника, а наредба је прочитана у свим јединицама српске војске.

- Хапсили су га бивши непријатељи, аустријски официри у југословенској краљевској војсци. Два пута су га у логор затварали немачки окупатори, а пред стрељачки строј су га извели и партизани. Хапсила га је Озна кад је рекао да нам Албанци нису браћа у време кад су Броз и Енвер Ходжа били велики пријатељи - каже Бранислав Гаврић.

Нјегов отац до смрти није могао да прежали што су Срби два пута правили Југославију с људима који су чинили најстрашније злочине над њима. Осуђивао је краља Александра и Пашића, а још више бившег аустроугарског војника Јосипа Броза.

- Целог живота мучила га је слика тела побијених родитеља, браће и сестара у дворишту крај којих су шенлучили војници хрватске „Вражје дивизије“, у којој је био и Јосип Броз. На најстрашнији начин Момчило је сазнао да злочине у Мачви нису чиниле неке „Швабе“, већ војници из Хрватске и Босне, који су говорили истим језиком као и њихове жртве. О томе је морао да ћути у две Југославије, нарочито у Титовој - горко констатује Гаврић.

Кад се прочуло да аустроугарске трупе убијају све пред собом у Мачви и Поцерини, Момчилов отац Алимпије послао је осмогодишњег сина код стрица с поруком да спреми нејач у збег. То је спасло главу малишану. Кад се приближио кући и видео своје најдраже зверски побијене, козјим стазама се запутио у врлети Гучева да пронађе српске војнике. Пред команданта Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије, мајора Стевана Туцовића, брата социјалисте Димитрија, довели су дете, исцепано и крваво од пробијања кроз жбуње и шипражје.

- Испричао је шта се десило његовој породици и тражио топ да их освети. Исте вечери повео је батеријског извиђача, Златиборца Милоша Мишовића у село, да му покаже непријатељске положаје. Заједно су бацали бомбе и светили Гавриће. Тад су постали нераздвојни - прича Бранислав Гаврић.

За јунаштво у бојевима на Гучеву и Колубарској бици мали Момчило унапређен је у чин каплара, најмлађег на свету. Почетком 1915. преживео је епидемије које су десетковале становништво Србије. Последњи се повлачио са својим „Дринцима“ под тешким борбама, јер је дивизија имала задатак да штити непрегледне збегове у клисури Ибра. Држећи се за шињел ратног поочима Милоша, мали Момчило је прешао преко завејаних албанских планина.

- Увек је причао како су Арбанаси из заседа мучки нападали и пљачкали српске збегове, колоне живих костура. Милош је пазио Момчила, давао му задњи залогај, носио у наручју. Једном је високи Златиборац изнемогао сео у снег и рекао мом оцу да настави сам. Момчило се склупчао уз њега и рекао да неће да га остави, да ће умрети с њим. То је дало снагу жилавом горштаку да настави мучни марш кроз сметове - каже Бранислав.

Кад су српски мученици стигли до мора, није било обећане савезничке помоћи. Умирали су на улицама. Тек после претње руског цара Николаја да ће потписати сепаратни мир с Немцима ако западни савезници не помогну Србима, стигле су „лађе француске“.

- На Крфу је мој отац добио прву праву униформу, у којој је 1916. отишао на Кајмакчалан. Ратни друг, у цивилу учитељ, у паузи битака учио га је писмености. Наставио је с подучавањем у болници, јер су обојица били рањени. Једног дана дошао му је у посету непознат човек и поклонио му сат и швајцарски ножић. Био је то Арчибалд Рајс - прича нам Гаврић.

СИН ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ „ДРИНЦИ“ су малишана задржали као „сина дивизије“. Један од ратника, кројач у цивилу, од старих шињела му је сашио униформу и шајкачу. Војници су му дали пушку са скраћеном цеви. На ножицама је носио старе опанке, јер није било тако малих цокула. У војним извештајима остало је сведочанство о дечаку Момчилу који није хтео да оде од топова и склони се у ров кад непријатељ заспе батерију ураганском ватром. - Оца нису могли да задрже у рову. На крају су га пустили да повлачи конопце - окидаче топова - каже Гаврић.

- После пробоја Солунског фронта пешке је стигао до Београда и наставио ка Словенији, где је на Караванкама бранио „браћу“ од Италијана. Кад се „Дринци“ вратише у Београд, пуковник Туцовић му издаде последњу наредбу, да иде у Енглеску, чији су добротвори преузели бригу о школовању српских сирочића. Био је једини дванаестогодишњи ђак у подофицирској униформи - казује Бранислав.

После три године у гимназији „Хенри Рајт“, стигла је Пашићева наредба да се сва српска деца врате, јер су неопходна Србији коју је рат преполовио. Сирочиће су, уместо лепе речи, на београдској железничкој станици сачекали жандари са задатком да их разводе кућама. У Трбушници је затекао старију браћу, демобилисане ратнике, како животаре у беди. Одлучио је да крене својим путем.

- Радио је многе послове у Шапцу и Београду док му неочекивано 1929. није стигао позив за регрутацију. Јавио се у касарну у Славонској Пожеги и рекао да је четири године ратовао, да је рањаван и носилац Албанске споменице. Официр Хрват издрао се и тражио да напише признање да лаже. Отац није хтео то да уради и одлежао је два и по месеца у затвору. Аустријски официри који су водили нову југословенску војску, на сваком кораку су се светили ратним победницима, губитницима мира - прича Бранислав.

После војске Момчило се вратио у Београд и завршио графичарски занат и обуку за возача. Оженио се Косаром, с којом је радио у фабрици хартије „Вапа“.

- Мобилисан је пред Априлски рат 1941. у артиљеријски пук Војске Краљевине Југославије у Колашину. Са грозом се сећао те војске која му се распадала пред очима. Најодвратнији су му је били крађа и уништавање топова. С тугом се сећао како су „Дринци“ чували и пазили своје оружје. Нјегову дивизију заробили су Немци и окружили бодљикавом жицом, али је он успео да побегне - приповеда Гаврић.

Успео је да се врати у Београд, где су пријатељи успели да га врате у фабрику „Вапа“, где је био асистент Јеврејину кога нацисти нису дирали до 1943, јер им је био потребан као стручњак.

- Тада су их ухапсили обојицу. Оца су одвели у логор на Бањици, одакле је пуштен после неколико месеци. Постоје претпоставке да је спасен захваљујући Драгом Јовановићу, злогласном шефу полиције. Он је његов досије показао Немцима а ови су пустили старог ратника. Отац је с радошћу дочекао ослобођење 1944. али му је оно брзо пресело. Неко га је оптужио за колаборацију и изведен је пред стрељачки строј. Срећом, наишао је скојевац коме је током окупације давао драгоцени папир, и то га је спасло од смрти - наводи Бранислав.

Ипак, то није био крај Момчиловим мукама, иако се повукао у себе и ретко је с ким разговарао.

- Активисти „Народног фронта“ дошли су 1947. на врата нашег стана и тражили новчани прилог за „братски народ у Албанији“. Отац преко тога није могао да пређе, рекао је: „Не дам ништа Арбанасима. Осетио сам ја добро то њихово братство 1915. кад су нас убијали“. Због тога је осуђен на годину и по затвора. Кад се вратио, дуго није говорио. Споразумевао се само покретима руку и мимиком. Мислили смо да је онемео. Касније је почео да говори, али до смрти није рекао где је био у затвору и шта су му радили - сећа се Бранислав Гаврић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (41)

Branislav Popovic

31.08.2013. 21:53

Pisao sam odrednicu o Momcilu Gavricu za drugi tom Srpskog biografskog recnika. Slucajno sam naisao na pricu o Momcilu u Politici i onda sam predlozio da njegova biografija bude uvrstena u SBR, sto je ondasnji urednik akademik Cedomir Popov rado prihvatio. Nisam uspeo da kontaktiram njegovog sina, jer nisam uspeo da nadjem broj telefona. Napisao sam biografiju najbolje sto sam umeo, ali eto ostao sam "kratak" za neke podatke. Biografija postoji i na sajtu Matice srpske.

djura cvorovic

01.09.2013. 00:21

danas u beogradu nemamo ulicu sa njegovim imenom,nazalost takva je srbija jede svoju decu a koje kakvim dizemo kuce cveca i zalimo im supruge

Ziska

01.09.2013. 00:49

Neverovatno koliko smo mi ustari sami sebi zla naneli i neverovatno da smo stvarno napravili zemlju sa "bracom" posle tih zlocina u Prvom svetskom,koji su tada imali razlog za sve to da mi je znati,u Drugom svetskom razlog je bio taj sto smo bili vodeci narod u Jugi a normalno mi smo je i stvorili,mi ih i oslobodili ali smo bili bas bas "zli" prema njima pa su odlucili da nas trpaju zajedno sa Jevrejima u logore i da nas bacaju u jame i posle svega opet Juga ali ovaj put komunisticka,bolesni smo

Stepa

01.09.2013. 01:49

Veliko postovanje za velikog junaka Momcila Gavrica. Kakva dirljiva prica. Skrenuo bih paznju citaocima na dve stvari: - na feljton Novosti od pre 1-2 godine o secanjima Solunskih ratnika, sta su zatekli kod svojih kuca kad su se vratili iz rata, takodje veoma, veoma potresno - ovo je drugi slucaj pored Milunke Savic, da su Nemci iz postovanja prema herojima svojih protivnika iz prvog svetskog rata oslobodili iz logora Banjica. Mozemo misliti o Nemcima sve i svasta ali i veliko postovanje za ovo

darko

01.09.2013. 03:09

Spomenko Gostic kao Momcilo Gavric, iz zelje za osvetom,djecak odlazi u rat... Zbilja,koliku je gresku napravio Aleksandar Karadjordjevic.A mogli smo da imamo veliku sopstvenu drzavu,danas bi ta zemlja bila ekonomski jaka,stabilna,zemlja svih Srba... Ali,istorijsko kolo se okrece,tako da sam vise nego uvjeren da ce nasi potomci zivjeti u Velikoj srpskoj drzavi. Neka je vjecna slava slava svim junacima koji su pali za slobodu naseg naroda. Hvala im. Pozdrav iz Niksica,iz ponosne i krsevite CG. :)

Боривоје

01.09.2013. 13:14

@darko - Има одговорности Краља Александра, али будимо реални велике силе су направиле Југославију, када им је требала , као што су је и разбиле, када им више није била потребна.

Ilija

01.09.2013. 13:41

@darko - Шта ће нашим потомцима остати да бране кад нас "наши" политичари цјепају и ово мало Србије што је остало

Jabre

01.09.2013. 03:38

Vidite šta su ljudi osim Momčila bilo je još dece koja su se javljala kao dobrovoljci da idu u rat za slobodu. Jednog malog su odbili četnici početkom veka, kasnije je kao dobrovoljac poginuo u cerskoj bitci. Majke su pisale vojnicima da se ne predaju ako nisu ranjeni jer je toliko momaka izginulo. A danas smo videli one degenerike koji su se krili po ormarima. Takve treba kastrirati.

iz glave

01.09.2013. 08:34

apostoli jada i prometeji nade ... i danas kada zvanično vlada neverje i bezumlje oni nam držeći luču osvetljavaju put u slobodu a mi plaho i lakomo oklevamo... koliko sam dosad otkrio ovakvih "neznanih" junaka, uvek sam se zapitaio da li nam treba spomen neznanom junaku, da li je i to planski radi našeg odklona od razuma, pored ovolikih blještećih divova... u svece ga treba okovati

vlada

01.09.2013. 09:13

Svetao primer ovog decaka,a kasnije coveka treba da nam bude nauk da nikada vise ne napravimo greske zbog kojih ce nasa deca patiti. Ovakav junak zasluzuje spomenik za svoja dela,kao primer kako se voli i cuva svoja porodica i zemlja

hiko

01.09.2013. 09:39

srpska mitomanija nema granica. komunisti imali boska buhu ali vi morate jos manjeg da nadjete. jos malo pa cete I djecu od 2 godine proglasavat vojnicima . bla bla bla...

slaj

01.09.2013. 12:25

@hiko - Koji to,, vi,, ,Hiko,valjda si hteo da kazes ,,mi,, jer ako si promenio veru nisi genetiku ,i dalje si srbin

panter

01.09.2013. 13:42

Austrougarskim konjusarima nikada nije trebalo dozvoliti da u dju u srpsku zemlju. Trebalo je napraviti Veliku Srbiju koja bi se granicila sa Nemackom. Nadam se da ce istorija jednog dana da se ispravi.

ranko75

18.01.2014. 10:07

@panter - Trebalo je napraviti veliku Srbiju, kazes. Nama je to trebalo, ali onima koji o tome odlucuju nikada nije, i nece ni biti. Mi kakvi smo podkupljivi, losi i neposteni niokada necemo moci da to uradimo sami protiv njihove volje Trebamo menjati sebe.

ns277

01.09.2013. 14:16

@ - Neka Kusturica snimi film o hrabrom decaku da ceo svet vidi id a se nikad ne zaboravi njegovo ime!!!

ACA B.

01.09.2013. 14:47

Velika je sramota da u Begradu ovaj Srpski junak nema spomenik ili ulicu,a da jedan hrvat austrougarski vojnik iz ozloglasene jedinice koja ucestvovala u pokolju Srba i Momcilove porodice ima kucu cveca na Dedinju.

Sanja

01.09.2013. 15:41

NIsam shvatila odakle je Momcilo Gavric rodom, gde je selo Trbusnica? Divna prica, Novosti u poslednje vreme imaju sjajne tekstove vezane za ovu tematiku, samo tako nastavite.

per4mance

01.09.2013. 21:43

@Sanja - Trbusnica je, tada selo pored Loznice, danas sirenjem grada prigradsko naselje Loznice

Карту у шаке

01.09.2013. 22:00

@Sanja - Трбушница се налази крај Лознице, у Мачванском округу, у областо Јадар. Ето, шта је црвено и жуто образоавње учинило, да ни оволицку Србију Срби не познају . А знају где се снима Фарма и прате лупетања пропалица које се тамо скупљају

prota

01.09.2013. 16:39

Neka ti je vecna slava! Knjigu o "sinu Drinske divizije" procitao sam pre 21 godinu i bio sam fasciniran poduhvatom mladog vojnika,a danas sam zgranut da ni jedna ustanova ili ulica ne nosi njegovo ime,pa cak i u njegovom selu,E SRBIJO MEDJU SLJIVAMA!

per4mance

01.09.2013. 21:45

Ne samo da nema u Beogradu ulice, nego nema ni u Loznici, iz koje je Momcilo... Takodje, osim sto se Grad nije setio, cudi me da nikadda nije pravljena nikakva peticija u gradu kako bi neka od ulica dobila ime Momcila Gavrica

coa

01.09.2013. 22:29

nista cudno,uvek posteni nagrabuse,a proslave se ljige i izdajice , sramota me da spomenem tita a kamoli ostale. pu ,pu , i moj deda isao u zatvor jer je rekao da ce albanci da dodju do nisa,i dosli su.

đorđe5656

02.09.2013. 10:16

@dragan - Hajde što je žalosno što se o tome ništa do sada nije znalo, ali je još žalosnije šta nam uradiše kralj aleksandar, pašić i tito/ne zaslužuju velika slova/ sve je moglo biti drugačije da su razmišljali kao Momčilo a on je pošteno odužio dug domovini za razliku od mnogih drugih.

Ruben Lonuestro

02.09.2013. 14:32

@dragan - ali zato postoje stotine bulevara Kardelja, kumrovackog kaudilja, lole ribara, dzeme bijedica itd. itd. Srbija pred nestenkom, kako se ponela prema svojoj deci - nista bolje ni ne zasluzuje.

Sigurica

02.09.2013. 00:02

@ - Poštovani gradjani Srbije, dok su nas u školama učili o Josipu našu pravu istoriju su gurali pod tepih, na kraju stvarno ispade da smo mi najstariji ali ne mogu reći i da smo najpametniji.Mnogo toga treba dodati u istorijskim udžbenicima kako ne bi dozvolili ono što nam se polako priprema jer će mo jednog dana opet doći u situaciju da po podrumima šapućemo o našim slavnim i hrabrim zemljacima.Svetao je primer da su mnogi od bas učili a žalosno je to što sami o sebi ništa ne znamo.

Gordana

27.10.2013. 09:25

@kerber52 - Sta da cekam, bre ! Citaj tekst i ne izigravaj civilizovanog ! Dete se zbog "civilizovanih" naslo gde se naslo ! A da ti nisi mozda jedan od njihovih potomaka, pa hoces jos da dodajes !

dorcolka

18.09.2013. 21:30

Stidite se Vi potpisani kao HIKO! Sram Vas bilo! Da ste samo jednom krocili u muzej Srba u gradu Krfu na ostrvu Krf shvatili bi ste da niko nista ne izmislja i nemora da stvara Srbija sebi nove junake. Suvise je ona junaka dala. Svaka srpska kuca je u prvom velikom ratu dala najmanje po jednu musku glavu. Mi smo svesni da takvi kao sto ste Vi bi voleli da nas i nema. Zato ne treba da se oglasavate, pa Vas molim da i ne citate nase novine, ostavite Vi to nama Srbima.

Pedja RS

17.07.2014. 01:11

Moже ли ми неко рећи гдје се тачно налази златна плоча (који дио Крфа) коју су Грци подигли Момчилу Гаврићу?

Tablete protiv lajanja

06.02.2017. 17:53

I biće među sljivama, dok se ne naučimo istinihttps://www.planplus.rs/vozdovac/ulica/kaplara-momcila-gavrica/992500038