Траже исправку фалсификата на Главњачи

У ЦЕНТРУ Београда, на Студентском тргу, испред Природно-математичког факултета, налази се спомен-обележје на месту где је била чувена Главњача, односно зграда Управе града Београда. Ово обележје чист је историјски фалсификат, тврде у Удружењу политичких затвореника и жртава комунистичког режима, које покреће иницијативу да се ова историјска грешка исправи.

Наиме, на спомен-плочи овог политичког затвора, насталог 1864. године, у који су смештани противници свих режима, наводи се да је зграда срушена у бомбардовању 1944. То није тачно, јер је за време ослобађања Београда само оштећена, па обновљена и наставила је да постоји као зграда Озне и истражни затвор за противнике комунистичког режима све до 1953. Тада је изграђен Централни затвор у Бачванској, а она је срушена и подигнут ПМФ.

Спомен-обележје је направљено средином седамдесетих, па је разумљиво да је тадашња власт крила да су ту довођени најпознатији политички затвореници, попут Драже Михаиловића.

- Ту се углавном није робијало, већ је затвор служио за привођење, саслушања и сурове методе за извлачење признања, а био је и сабирни центар пред стрељање - каже историчар Срђан Цветковић, бивши секретар државне Комисије за откривање тајних гробница убијених после 12. септембра 1944.

Пре Другог светског рата овде су довођени комунисти, а после рата широка лепеза унутрашњих непријатеља.

- Спомен-обележја су подизана у време владавине Комунистичке партије, па је на њима прећутана историја и страдање политичких осуђеника у првој деценији иза рата - каже Слободан Ђурић из Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима.

Нјегово друштво залаже се да се код ПМФ постави нова плоча, која неће фризирати историјске чињенице, али и да се на Калемегдану подигне спомен-плоча свим невиним жртвама које су, без суђења, убијене одмах по ослобођењу. Државна комисија побројала их је именом и презименом у Београду око 2.000, и у Земуну око 1.000.

- Крајње је време да се уклони овај историјски фалсификат на месту некадашње Главњаче, јер данас нема ниједног разлога да се крију политички затвори у време комунистичког режима - каже Александар Чотрић, председник Асоцијације за неговање равногорског покрета.

Нова спомен-плоча, уверен је Цветковић, треба да ода почаст и политичким жртвама у краљевини и у социјализму:

- Овај чин би могао да буде један од симбола националног помирења, о којем се толико прича!