Остарили код маме и тате
14. 05. 2011. у 20:58
Зашто је Србија у врху европске листе по броју младих који живе са родитељима. Беспарица главна препрека на путу ка самосталности. Код родитеља све бесплатно
ВЕЧЕРА је на столу, кошуље испеглане, а мама и тата седе испред ТВ екрана уз омиљену „сапуницу“. Милан је дошао са посла, поздравио родитеље, а затим телефоном позвао пријатеље да се договоре како да прославе његов 32. рођендан...
Сличан сценарио свакодневно се одиграва у великом броју домова широм Србије, јер смо по броју младих који живе са родитељима међу првима у Европи! Последња истраживања агенције „Медиум Галуп“ показују да у нашој земљи чак 57 одсто становништва од 25. до 34. године и даље не напушта родну кућу. Од 35. до 44. године таквих је 32 одсто, а и у популацији од 45. до 54. године чак 27 одсто остаје у родитељском дому.
Продужено детињство често се среће у јужноевропским земљама где је јако патријархално наслеђе, а нарочито је уобичајено у Италији. Недавно је чак и италијански министар за државну управу и иновације Ренато Брунета најавио је да ће предложити закон о забрани живота пунолетних особа с родитељима. Мисли да ће тако решити овај проблем у Италији.
Питање је да ли би и овакав закон дао резултате у Србији, ако се на папир стави колико кошта осамостаљивање младог човека у нашој земљи. За рентирање гарсоњере или једнособног стана у Београду треба издвојити најмање од 150 до 200, а у Новом Саду од 120 до 150 евра. Када се на ово додају комуналије, као и трошкови исхране, долази се до рачунице да самосталан живот у Београду кошта најмање 300, а у Новом Саду око 220 евра месечно.
- Чим сам се запослио одлучио сам да изнајмим гарсоњењу и родитељима скинем са грбаче. После неколико месеци сам схватио да готово целу плату, заправо, дајем за кирију, струју, телефон и грејање и да ми се једноставно овакав живот не исплати. Одлучио сам да се вратим код мојих, а да поново покушам да се осамосталим када и девојка пронађе посао - прича за „Новости“ Жељко из Београда.
Психотерапеут др Зоран Миливојевић истиче да је беспарица највећи разлог због све већег броја младих људи који живе са родитељима, али да постоје и други, социолошки и психолошки.
- Велику улогу у целој причи имају родитељи, који деци заправо не дозвољавају да одрасту. Често и смисао свог живота проналазе у деци, па када она одрасту из себичних мотива на разне начине саботирају њихову самосталност - објашњава Миливојевић.
Овакво понашање родитеља резултира размаженим младим људима, који су зависни од маме и тате.
- Колико пута сте чули да родитељ каже детету „немој ти да се мучиш, ја ћу то да урадим“. Васпитани смо да будемо неспособни. Резултат тога је човек завистан од родитеља, коме је лепше код маме и тате, где је све бесплатно и лагодно - каже Миливојевић.
У ПРИЛОГ продуженом детињству иде и идеал вечне младости. Предрасуде како нема више провода када „човек одрасте или ступи у брак“, такође утичу на став младих да им је боље да остану код родитеља. Нјима је важније да добро изгледају, да оно мало новца потроше на ноћни живот и путовања и тако продуже „младалачко лудило“.
Невероватно звучи податак да данас у Србији у истој соби настају деца у којој су „направљени“ и њихови родитељи. У једном стану живе и по три генерације.
- У Србији људи и даље чекају да их неко води, да добију све „на тацни“. Ова навика је укорењена још из социјалистичког самоуправљања. У време социјализма било је нормално да вас чека посао и стан од државе. Тога више нема, млади живе у страху и неизвесности, па се најсигурније осећају код маме и тате - објашњава социолог Ратко Божовић.
Саговорник „Новости“ истиче и да је у кризи традиционална породица уништена као мерило вредности, па не треба да чуди што се млади тешко одлучују на породични живот, који доноси и бреме одговорности.
- Човек без свог простора је често и човек без идентитета. Те особе губе и самопоштовање, а живот код родитеља иако има 30 или 40 година ставља је у инфантилну ситуацију, због чега је фрустриран - сматра Божовић.
Нашим младим људима ретко пада на памет и удруживање. Кирија и комуналије када се поделе на три или четири дела нису толико неподношљиви. Док је ово честа пракса у Европи и Северној Америци, код нас је више него ретка појава. Дешава се и да родитељи не одобравају да им деца живе у „стамбеним комунама“, па девојке углавном родну кућу напуштају тек када се удају.
С РОДИТЕЛјИМА?
* скупо студирање
* мале плате
* неповољни стамбени кредити
* родитељи саботирају самосталност деце
* зависност од родитеља
- На Западу чак и милијардери настоје да децу што пре натерају да се осамостале, не зато што их не воле, већ да би их што боље припремили за живот, што је и главни циљ васпитања. Код нас је на сцени културолошка гимнастика, јер млади најчешће постају играчке родитељских жеља - закључује Божовић.
СКАНДИНАВЦИ НАЈСАМОСТАЛНИЈИ
ЖИВОТ са родитељима није само српски проблем. Сваки трећи мушкарац и свака пета жена од 25 до 34 године у Европској унији живе с родитељима, показаје истраживање Европског бироа за статистику. Очекивано, од 18 до 24 године овај проценат је далеко виши - 71 одсто жена и 82 одсто мушкараца.
Најмањи проценат младих између 18 и 24 године је у нордијским земљама Данској, Финској и Шведској (између 27 и 47 процената), док је највећи у Словенији, Малти и Словачкој (између 93 и 97 процената).
У БЕОГРАДУ
* кирија - од 150 до 250 евра (гарсоњера или једнособан стан)
* РАЧУНИ - телефон, струја, грејање, интернет... - 100 евра
* ХРАНА и хигијена - минимум 100 евра
* УКУПНО - од 350 евра
Сличан је однос и у старосној групи од 25 до 34 године. У Данској, Финској и Шведској проценат жена је између један и два одсто, док је тај проценат у Словенији 38, Грчкој 36 и Словачкој 42 одсто.
Када је реч о мушкарцима од 25 до 34 године, највећи број је у Бугарској (61 одсто), Словенији (60) и Грчкој и Словачкој (56), док је најмањи у Данској (три), Шведској (четири) и Финској (осам одсто).
РОДИТЕЛЈИ УМЕСТО МУЖА
ЗБОГ продуженог лагодног живота код родитеља, многе девојке се тешко и удају, упозорава др Зоран Миливојевић.
- Када види жртву своје мајке, девојка на делу има негативни модел који жели да избегне. Постаје егоцентрична, уз констатације „не бих се ја удала, да му кувам и перем“. Таква особа мора да уложи огроман напор како би остварила заједнички живот и ухватила се у коштац са свим оним што живот носи - поручује Миливојевић.
Ranko
14.05.2011. 21:49
Malo i DRZAVA da OLADI i da se malo otvori za mlade a ne samo da OTIMA !
Pa i ja bih da uzmem sebi stan al ne moze vazno je da tajkuni imaju i po 10 stanova i sta ti ja znam cega vec . Drzava uopste ne misli na svoje gradjane vec ih gazi kako zna i ume da im uzme i ono malo sto imaju. Za mene je san da imam svoj stan al mogu da nastavim da sanjam jer za nas je odavno kasno , nadam se da moja deca nece proci kao ja i veliki deo Srbije. U Nemackoj ljudi otplate svoje stanove za 3 godine a ja to ne bih mogao ni za 100.
@Aki Lion - Gde to u Nemackoj mozes da otplatis stan za 3 godine? Reci mi molim te, ja odmah idem tamo iz jedne bogate zapadne zemlje gde se stan otplacuje 25 godina.
@Aki Lion - ni u Nemackoj ni nigde se ne otplacuje stan za tri godine, vec za 20 ili 30, zavisno od kredita. medjutim taj kredit moze i da se dobije i da se od normalne plate i otplati. ono sto je zanimljivo, u razvijenom svetu je sasvim uobicajeno da se stan iznajmljuje, da se ne bi placao godisnji porez od oko 500-600 evra i jos kojesta, a i da bi covek mogao da odseli kad mu dune, a ne da ceka da proda stan i da izgubi pare koje je morao da plati drzavi - u EU je to porez od oko 10% od cene stana.
Zašto smo ostarili kod mame i tate? Zato što nemamo posao,nemamo para, a nemaju ni naši roditelji. Roditelji svojoj deci više ne mogu da obezbede ni ono najosnovnije,jer rade po 12 sati za platu koju opet daju državi (kroz poreze i račune za struju,telefon...) i to ako imaju sreće pa da imaju posao,a šta da rade oni koji nemaju posao i nemaju nikakva primanja,kako ti ljudi da stvaraju porodicu i da se osamostaljuju? Sa čime? Praznim džepovima?
Коментари (34)