Драгољубу Јовановићу враћена част

 ОКРУЖНИ суд у Београду рехабилитовао је Драгољуба Јовановића, писца, професора Правног факултета, политичара, оснивача листа „Рад“ и Народне сељачке странке и једног од првих доктора наука чувене Сорбоне.
После две године процеса, суд је исправио неправду због које је овај човек богате биографије провео укупно 13 година строгог затвора, од чега четири године у Краљевини, а девет у Другој Југославији.
- Драгољуб Јовановић противио се свакој диктатури - објашњава професор Правног факултета у Београду др Јовица Тркуља. - Због сукоба са Александром Карађорђевићем био је ухапшен, осуђен и избачен с Правног факултета, на коме је, захваљујући Слободану Јовановићу, био доцент. И, тако два пута. Одбио је и сарадњу с комунистима, сматрајући да су диктатори.
Због велике популарности међу народом, Јовановића су звали комунисти да им се придружи, али их је одбио. Није хтео ни код Драже Михаиловића. Пошто се замерио многима, јер је хтео да остане свој, свима је био на нишану. Преживео је захваљујући сељацима који су га крили у селима око Београда.
После ослобођења је постао посланик привремене Народне скупштине и вођа тадашње опозиције. Крајем 1946. године у једном лондонском часопису објављен је његов интервју. За тадашњу власт то је било довољно да га прогласи „за шпијуна и велеиздајника“ и осуди на девет година тамновања.
- У затвору је написао 392 медаљона - портрета савременика које је сретао, и 12 томова књига, политичких успомена - каже професор Тркуља.
Умро је 1977. године у Београду, без икакве пензије, у изолацији и сиромаштву и под будним оком тајне полиције.