“Треба нам истина о Јасеновцу”, рекао је нови хрватски премијер Иво Санадер обилазећи нову поставку Спомен подручја Јасеновац, у којој уместо маљева, кама, специјалитета усташког клања “србосјека” и слика побијених Срба,Јевреја и Рома - данас стоје слике жена у радионици, мушкараца како раде... Нова истина, како је најављује Санадер, најбоље се види у самом називу који је од “логора смрти”, постао “логор смрти и радни логор”!
- Какав је то радни логор у којем су побијена 19.432 детета старости од једног дана до 14 година, за које имамо тачно име и презиме - пита се након најновијих покушаја из Хрватске да минимизирају јасеновачка страдања, др Милан Булајић, координатор Међународне комисије за истину о Јасеновцу и један од наших најпознатијих истраживача усташких злочина у Другом светском рату.

САНАДЕРОВА ХРАБРОСТ
У разговору за “Новости” др Булајић није могао да сакрије своју зачуђеност подацима Славка Голдштајна, председника Савета Спомен подручја Јасеновац, који је сада први пут изашао са цифром од тачно 59.188 побијених људи, као и проценом да убијених и умрлих не може бити више од 80.000.
- Одакле Голдштајну 80.000, кад ја толико имам именом и презименом. Па он бар зна да Јевреји имају поименце 20.000 својих жртава. Значи Славко Голдштајн, Јеврејин, сада хоће да каже да је он зна да је у Јасеновцу убијено 39.188 Срба и Рома - резигниран је Булајић, који не може да поверује да се Голдштајн позива на податке Државне комисије из 1964. године која је објавила овај број, али без “53 до 58 одсто обрађених података”.
Булајић каже да је на тај документ касније стављен ембарго, и да у тренутку када је укинут одмах се стигло до 74.000 жртава Јасеновца поименце. Он се пита и зашто се онда Голдштајн не позива на извештај земаљске комисије Хрватске, која је одмах после рата 1946. године проценила да је у “логору смрти Јасеновац побијено између 500.000 и 600.000 људи”.
- У Енциклопедији холокауста, коју потписује Визенталов центар из САД каже се 600.000 - каже Булајић. - Ја нисам никада узео ту цифру, али и најновија Енциклопедија геноцида каже да је било не “неколико десетина хиљада” Фрање Туђмана, које сад присваја Голдштајн, већ неколико стотина хиљада.
Колико тачно: две, три или седам стотина хиљада Булајић не зна, али се чуди откуд Санадеру храбрости да изјави о “лажи о 700.000”, а не о лажи о “двије тисуће, евентуално три, а немогуће да их је умрло више од 5.000”, које записује хрватски историчар Младен Ивезић у књизи “Јасеновац - бројке”.

ГЕНЕРАЛ КРСТИЋ
ТО све има посебну тежину јер се Санадер у Јасеновцу јасно заложио “да историчари истраже све детаље”, а како ће то изгледати, може јасно да се види по члану Хрватске академије знаности и умјетности Јосипа Печарића који “Ивезићеве бројке назива знанственим достигнућем”.
- Све се то дешава док се ускраћује подршка Међународној комисији о Јасеновцу, коју предводе највећи светски ауторитети геноцида и холокауста на челу Са чувеним организатором конференција о холокаусту, професором др Бернардом Клајном - говори Булајић, закључујући да “усташки министар Андрија Артуковић (1986)ј ни заповедник Јасеновца Динко Шакић (1999) нису осуђени за геноцид”.
- Испада да је први на овим просторима за геноцид осуђен генерал Радисав Крстић, командант српског Дринског корпуса - каже др Милан Булајић.

НЕМАЧКИ АМБАСАДОР
НА нову музејску поставку у Јасеновцу реаговао је чак и немачки амбасадор у Загребу Герхарт Вајс, указујући на опасност да се новом концепцијом музејске поставке избегне конкретност злочина, посебно јер су ратови деведесетих делом условљени “стављањем у фрижидер” спорних питања у Титовом режиму.
Са српске стране нико се није огласио, а др Милан Булајић подвлачи да разуме реакцију немачког амбасадора јер је по “немачким законима минимизирање жртава холокауста кривично кажњиво”.