Хаг: Србима 1.000 година робије, па кључ у браву

У ДАНУ када Срби буду славили једну од својих најзнаменитијих слава - Светог Николу Чудотворца, Никољдан, 19. децембра ове године, светске бирократе, судије и тужиоци свечаном церемонијом и закуском обележиће крај рада Хашког трибунала. Петнаест дана раније ће и Уједињене нације “одати почаст” крају рада институције коју су основале 1993. године да пресуди актерима сукоба на Балкану.

Последњег дана ове године званично се спушта завеса на фарсу да балканским народима “цивилизовани свет” покаже шта је правда. Хашки трибунал ставља кључ у браву. Епилог?

Оптужено је 161 лице, од којих је више од половине Срба. Када се саберу казне затвора, Србима је “припало” више од хиљаду година робије. Хаг је прогутао и многе српске главе - тамо је умро Слободан Милошевић не дочекавши крај процеса, у притворским јединицама умрла су још четири Србина, неки су преминули по разним казаматима...

Адвокат Зденко Томановић, који је у Хагу бранио Слободана Милошевића, јасан је у својој оцени:

- Ниједан од задатака због којих је формиран Хашки трибунал није испуњен. Није допринео суочавању са прошлошћу. Није допринео ни успостављању поверења и сарадње у региону. Напротив, од почетка рада продубљује неспоразуме. Ни жртве нису добиле сатисфакцију. А, на крају, Трибунал није ни светској јавности послао поруку како би требало да изгледа међународна правда.

Ништа боље мишљење о раду Суда нема ни Бранко Лукић, адвокат Ратка Младића.

- Трибунал није тежио да утврди истину. Настојао је да осуди и оптужи, односно да победи у утакмици у којој су највећи губитници Срби јер их је највише и оптужено и осуђено - каже Лукић за наш лист.

У суду очекују да до краја децембра буду окончани поступци против сваког од 161 лица против којих су подигнуте оптужнице.

- Оно што је сигурно јесте да ниједан од преосталих предмета неће бити пребачен на националне судове у државама насталим на подручју бивше Југославије - каже за “Новости” Ненад Голчевски, портпарол судских већа и секретаријата Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ММСЈ).

Суд ће наставити да ради преко такозваног Механизма суда (ММКС). Како ће Механизам функционисати објашњава нам Бранко Лукић:

- Он ће одлучивати о жалбама или помиловањима оптужених који издрже две трећине казне. Механизам ће бити у истој згради у Хагу, Теодор Мерон ће остати председник, али ће судије радити по позиву. Судије неће као до сада бити стално запослене, већ ће бити формиран списак на коме ће се наћи и нове судије и они који су до сада радили. Њих ће Мерон позивати по потреби. Плаћаће их, као и до сада, Уједињене нације.

Пре 24 године Уједињене нације формирале су Хашки трибунал да донесе правду жртвама и помири завађене народе у региону... Убрзо је постало јасно да има пре свега политичку улогу да зе сва недела окриви једну страну у сукобу - Србе.

Трибунал је на свој списак тражених ставио цео војни и политички врх Србије и Републике Српске. Србија је од Видовдана 2001. године, када је изручен Слободан Милошевић, тамо послала још једног свог председника - Милана Милутиновића, затим председника РС Радована Караџића, председнике влада, начелнике генералштабова, министре унутрашњих послова, и многе друге политичке, војне и полицијске руководиоце високог ранга... Последњи “велики улов” Хашког суда био је Ратко Младић, који је изручен 2011. године...

Од других народа укључених у сукобе у Хаг су доспевале углавном вође паравојних и терористичких организација, који би, по правилу, били оптужени за нешто што нису урадили и - пуштани су на слободу. Списак је дугачак и пун звучних имена - Насер Орић, Рамуш Харадинај, Анте Готовина, Младен Маркач... По правди Хашког трибунала они су - невини.

Где је Трибунал највише погрешио?

- Сребреница је највећа грешка Трибунала - сматра Лукић. - Постоји пет различитих цифара када је реч о броју жртава у Сребреници. То је неозбиљно.

Зденко Томановић наводи да је у Трибуналу доминирала мегаломанска потреба да се у судници улази у питање колективне и политичке одговорности и да се разреше сва спорна питања рата у бившој Југославији - и политичка, и морална, и правна, и историјска, и културолошка...

- Покушали су да толико радикално прошире индивидуалну одговорност да су је често изједначавали са одговорношћу државе - каже Томановић за наш лист. - Покушавали су кроз деформисање појма командне одговорности да субјективну одговорност изједначе са објективном. Покушали су да кроз форму заједничког злочиначког подухвата учине одговорним појединце за све последице које носи рат.

Осим тога, каже Томановић, у најскупљој институцији међународног кривичног права поништена су или избледела бројна права многим притвореницима, а међу њима и најважнијем - Слободану Милошевићу, коме је било ограничено и право да се лечи.

- Била је видљива потреба да Трибунал формира, а онда наметне колективно сећање на рат у бившој Југославији по мери хашке истине, а да онда забрани да било ко и било када доведе у питање тако наметнуто сећање - каже Томановић.

Један број оптужених и осуђених Срба успео је преживи хашку правду. Након издржане две трећине казне изашли су на слободу.

Један од њих је и бивши официр ЈНА Веселин Шљиванчанин, који каже:

- Наслушао сам се много неистина и лажи, нагледао се неправде, видео како притискају сведоке... Ипак, било је ту и добрих судија који нису подлегали притисцима, па је моја пресуда колико-толико поштена.

Као највећу замерку Трибуналу Шљиванчанин наводи што је оптужио и осудио људе који су бранили државу и поштовали заклетву коју су дали, док су они који су ту заклетву прекршили остали ван домета хашке правде, а у својим народима постали хероји.

Да суд није испунио свој циљ сматра и Расим Љајић, дугогодишњи председник Националног савета за сарадњу са Хагом.

- Учинак суда је мршав - каже Љајић за “Новости”. - Један циљ је био да починиоци најтежих кривичних дела буду кажњени, а многи су на слободи. Други циљ је био да жртве добију неку сатисфакцију, али ако питате њихове породице, ни оне нису задовољне, а ни трећи циљ - помирење у региону - није достигнут, јер су народи међусобно удаљени светлосним годинама.

ПРОЦЕСИ КОЈИ СУ У ТОКУ

ТРЕНУТНО, једна особа чека изрицање првостепене пресуде и то је Ратко Младић - каже Ненад Голчевски, портпарол судских већа и секретаријата Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ММСЈ). - Изрицање жалбене пресуде Трибунала чекају Миливој Петковић, Слободан Праљак, Јадранко Прлић, Берислав Пушић, Валентин Ћорић и Бруно Стојић. На почетак поновљеног суђења чекају Јовица Станишић и Франко Симатовић, поступак против Радована Караџића је тренутно у жалбеној фази пред Механизмом суда, а Мићо Станишић и Стојан Жупљанин, који су осуђени пред Жалбеним већем МКСЈ, тренутно чакају на пребацивање у државу у којој ће служити казну.