СЛИКА нашег великана Мила Милуновића "Клопка за птице", која је као део поставке "Српско сликарство 20. века (1950- 2000) - избор из приватних збирки", излагана у Дому војске, упала је недавно у клопку медијских спекулација, али и полемике о њеном пореклу и правном статусу.

Наиме, сумње изнете у таблоидима поткрепила је Ивана Симеуновић Ћелић, директорка Музеја "Цептер" и професор Факултета ликовних уметности у пензији, наводећи да ово платно за које је Миодраг Б. Протић у монографији "Сликари и вајари" ("Просвета", 1962) тврдио да је власништвио Извршног већа ФНРЈ, није успела да нађе у згради

СИВ-а када је 1996. писала монографију посвећену Милуновићу. Из тога је извела закључак да је дело, које је сада у власништву приватног колекционара (Радојице Михајловића), било нелегално отуђено из државне колекције.

- До 2001. године слика никада није излазила из државног, односно друштвеног поседа - тврди, за "Новости", историчар уметности Никола Кусовац, аутор изложбе, али и монографије "Српско сликарство 20. века (1950-2000) - избор из приватних збирки" (Фондација "Плаво"). - Она се у СИВ-у није налазила ни када је комисија, у којој смо, седамдесетих година били колегинице Вера Ристић, Лана Антић и ја, пописала сва уметничка дела. Већ тада је отуђена, али није отишла у приватно власништво, већ у Галерију савремене уметности у Скопљу.

У ову институцију, како претпоставља саговорник, "Клопка за птице" стигла је највероватније, још док је Милуновић био жив, тачније после земљотреса 1963, као нека врста помоћи за галерију у оснивању.

ЕТИКЕТА Слика заведена у Скопљу као "Композиција"



Прочитајте и: “Još živimo u MUŠKOM SVETU, ostaje nam mnogo do RAVNOPRAVNOSTI”: Trejsi Ševalije za “Novosti” o poziciji žena u društvu i ljubavi



- Требало би из Скопља затражити податак када је инвентарисана - наставља Кусовац, додајући да се ово дело, али под именом "Композиција" (етикета македонске галерије на којој пише тај назив је и даље на полеђини платна) нашло и на великој изложби одржаној у Скопљу 1986. и да је репродуковано у каталогу. - Немогуће је дакле оно што сада тврде, да је слика први пут јавно виђена на мојој изложби у Дому војске. Она је и у Београду представљна на изложби "Колекционар као кустос и селектор" галерије "Арте", 2013. Занимљиво је да је у каталогу репродукована управо испред чланака Иване Симеуновић Ћелић о Децембарској групи.


Сада "спорна" Милуновићева слика, стигла је назад у Београд 2001. године, у "контингенту" у коме су била и дела Лубарде, Табаковића, Добровића, Челебоновића, Видића, Миловановића, Надежде Петровић, објашњава саговорник. Уметничкој галерији у Скопљу, тада су Завод за заштиту споменика и тамошње министарство културе, али и скупштина, одобрили да ова дела отуђе, односно замене за радове македонских аутора.

- Београд је профитирао из ове трампе - сматра Кусовац. - Они су добили осредње македонске ауторе, а наши колекционари сјајне комаде. Што тада наша држава није реаговала и купила их за институције, питање је за онога ко је 2001. био министар културе.

У Титово време, из збирке СИВ-а, за коју Кусовац каже да је и данас у добром стању ("Највећи део вредних дела тамо је непокретан - огромни мозаици, зидне слике, теписи, таписерије.... Вујаклије, Србиновићи, Коњовићи..."), било је немогуће да нека слика доспе у приватно власништво.

- Процедуре су биле врло ригорозне - објашњава саговорник. - То се тада звало Управа зграда, а сликарка Шемса Гавранкапетановић била је задужена за ликовну збирку. Она је нашој комисији обезбедила да попишемо дела не само у Палати "Србија", већ и СИВ-у 2 и 3, али и у вили у Ужичкој 1. Ми смо тај посао радили у оквиру ОНО и ДСЗ.


ШУМАНОВИЋ НА ДАР РАНКОВИЋУ

ЗА разлику од СИВ-а, из чије колекције се дела нису отуђивала, из једне од наших најбољих збирки, оне коју има војска, неке су слике даване на поклон, прича Кусовац.

- Војска је за своје потребе откупљивала ликовне радове, а када би неко одлазио у пензију, или прослављао нешто, на поклон би добијао уметничко дело. За један од рођендана, Александар Ранковић је, рецимо, добио слику Саве Шумановића. Та дела су се уредно водила као власништво ЈНА, а забележено је и када су купљена и коме су и када поклоњена.


ПЕПЦА И НАДЕЖДА

И ВИЛИ у Ужичкој 1, резиденцији Едварда и Пепце Кардељ, као члан комисије која је пописивала уметничка дела Кусовац је наишао и на изузетно вредну слику Надежде Петровић, невелики, али драгоцен портрет Јована Скерлића:

- Пописао сам је, иако је другарица Пепца тврдила да су платно добили на поклон и да је њихово приватно власништво. Слику су понели са собом у Словенију и пре неколико година је од њихових наследника откупљена за велике паре. Сада је у једној приватној збирци у Београду.