“Везују нас болна сећања”: Редитељ Атом Егојан за Новости о новом филму Почасни гост

НАЈВЕЋА звезда Феста уз Џона Малковича и Косту Гавраса ове године је Атом Егојан, велики канадски редитељ јерменског порекла, који је током готово четвородеценијске каријере успео да уђе у онај високи ред најцењенијих, најинтригантнијих и најоригиналнијих филмских аутора. Добитник престижних канских и светских признања (Гран-при жирија, две номинације за Оскар...), на 48. "фестивал фестивала" стигао је као један од ексклузивних гостију, са новим филмом "Почасни гост". Ова изузетна породично-социјална драма (премијерно приказана на прошлогодишњем фестивалу у Венецији), на програму је вечерас у Сава центру, у оквиру селекције "Гала", а нашој публици представиће је заједно са глумцем који је у свом фаху такође звезда, Дејвидом Тјулисом.

Разговор, за "Новости", са Егојаном ипак почињемо подсећањем да је његовом историјском драмом "Арарат" (с којом је у Београд дошао и Шарл Азнавур, који игра главног јунака) 2003. отворен 31. Фест.

- То је један од мојих најличнијих филмова, врло интиман, у смислу личне националне историје. "Арарат" је драма о трагедији, историјском памћењу и одјецима стравичног геноцида над Јерменима који се догодио у отоманској држави 1915, током Првог светског рата. Наравно, и ја у себи носим то сећање, и зато се увек радујем кад дођем на ове просторе где су народи православне вере преживели слична искуства, и где су сећања још свежа - каже Егојан.

О масакру који се догодио његовом народу (термин геноцид ушао је у правну терминологију и уџбенике управо по догађајима у којима је страдало више од милион људи), он говори, како истиче, из угла неког ко је практично унук тих Јермена.

- Кривци за тај масакр никада нису признали злочин, а он код мене и припадника мог народа живи негде на неком циљном месту, и лелуја у сећању иако се десио пре више од сто година. У филму "Арарат" имате Шарла Азнавура, чији су преци преживели масакр, и дечака који није у тој директној породичној линији, и видимо да су да њихова искуства везана за тај догађај и начина на који они верују да он треба да се памти - потпуно другачија. Знамо, наравно, да када се у историји догоде такви злочини, и са њима се не "раскрсти" на прави и искрен начин, онда сећања на њих и њихова тумачења постају врло крхка, и понекад почињу и врло да се мењају, све у зависности од неког тренутног, актуелног политичког и друштвеног интереса.

Дејвид Тјулис у филму "Почасни гост", Фото промо

Прочитајте и: "Hoću da verujem da smo još uvek dobri ljudi": Glumac Goran Bogdan za "Novosti" govori o premijeri filma "Otac"

Чувени редитељ подсећа да је геноцид из 1915. Јермене расејао свуда по свету, и да је данас врло компликовано бавити се том темом. Јер, у којим год земљама да се Јермени данас налазе, тај догађај се различито обележава, зато што нису све државе признале тај злочин и немају исти однос према страдању јерменског народа.

- Мој филм "Сећање", који се бави заборављањем Холокауста, такође говори о порицању истине и неприхватању одговорности, и то не само када је о историјским догађајима реч. Ми, као људска бића, скоро да смо створени да поричемо, и ако постоји било шта што може да се пориче, негира, ми ћемо то учинити. Тешко је томе се одупрети, јер човек има тај импулс да жели да се заштити - истиче Егојан.

Његов нов филм, породична психолошка драма "Почасни гост", узбудљива је на два нивоа - реалистичном и метафоричном. На наше питање да ли кроз сцене у којима се забрањује рад етно-ресторана у Канади (у њима се, иначе, чује балканска музика, па и Мокрањчеве "Руковети") заправо најављује мрачно време клаустрофобије, Егојан каже:

- Главни јунак филма је санитарни инспектор, он обилази етничке ресторане, који у овој причи представљају мањинске националне заједнице у Канади, отуда и њихова музика. Сви они потичу однекуд, сви су дошли однекуд доносећи у Канаду своја различита искуства, културу, читав један мозаик некаквих различитости који обогаћује. Бојим се а драго ми је што сте то приметили у овом филму да глобално долази време затварања етничких ресторана, под овим или оним изговором, као што то ради и главни јунак филма "Почасни гост". Ту имамо и једну сентенцу, која је на неки начин мрачна, када инспектор улази у један јерменски ресторан. Његови власници треба да организују славље, а да би опстали, потребно им је што више гостију. Али, како не могу да пронађу довољно Јермена, они крену да доводе људе који изгледају слично, само да би направили прославу која ће деловати аутентично, а заправо је потпуно конструисана и лажна - каже Атом Егојан.

ЗАХВАЛНОСТ ПАСКАЉЕВИЋУ

ШАРЛ Азнавур је био гост Београда са Егојановим филмом "Арарат", захваљујући иницијативи редитеља Горана Паскаљевића, а легендарни француски глумац и певач, такође Јерменин пореклом, прогласио је 31. Фест отвореним.

- Азнавур је био једна од највећих личности које сам срео у животу, у сваком смислу, уметничком и људском. Слике током нашег боравка у Јерменији остале су ми у најдубљем сећању, и захвалан сам вашем редитељу Горану Паскаљевићу што је управо Азнавур представио наш филм на Фесту - рекао је Егојан.

УСАМЉЕНОСТ И НЕИСКРЕНОСТ

НА питање зашто су готово сви јунаци његових филмова несрећни, и да ли смо данас несрећнији него ранијих година, Егојан каже:

- Ти ликови су несрећни, између осталог, зато што покушавају да другима пренесу нека своја осећања и сећања, а стално су у дилеми на који начин да их поделе, да ли ће их и како тај други разумети, колико тога уопште смеју да кажу о себи, неком догађају... Новом технологијом, само једним "кликом", данас је постало савршено лако делити мисли и осећања, али, истовремено, све те дилеме се још више стално нагомилавају, и на крају људи више нису сигурни шта осећају, шта су пренели другима, шта је њихов суштински осећај, и ко су они сами уопште, јер им та технологија омогућава да одглуме кога год желе.