У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ кинотеци у четвртак, 20. фебруара ће се одржати специјална пројекција филма "Горски вијенац", снимљеног пре две деценије у телевизијској форми, а сада ће се појавити у ХД резолуцији - с могућношћу приказивања на великом платну. Као дуг песничком горостасу, режију и драматизацију урадио је Петар Божовић, глумац који је током целе каријере с великом љубављу и поштовањем казивао Његошеве стихове.

- Филм је настао 2000. године, само сам сада све организовао, "пребацио" о свом трошку и поклонио примерак Кинотеци. Њихово је трајно власништво, за будуће генерације - истиче на почетку разговора за "Новости" Петар Божовић, који у чувеном спеву игра игумана Стефана. У осталим улогама публика ће видети Банета Поповића (владика Данило), Младена Нелевића (Вук Мандушић), Драгану Мркић (сестра Батрићева), Мирка Влаховића, Енвера Петровција, Горана Султановића и друге.

У међувремену, прошлог фебруара, Божовић је постао и "стални гост" некадашње матичне куће, Народног позоришта. После паузе дуге четврт века, први излазак на сцену националног театра био је "ускакање" у улогу Ахмеда и "Хасанагиницу" Љубомира Симовића (режија Јагош Марковић), након одласка са животне и позоришне сцене чак три глумца која су тумачила ту улогу: Бранислава Циге Јеринића, Србе Милина и Предрага Ејдуса.

Прочитајте још - Петар Божовић: Преци нам се због Мила преврћу у гробовима

Тачно годину дана касније, почетком овог месеца, уследила је и прва Божовићева премијера. Мала, али (по аплаузу и дивљењу колега) "моћна" улога Мареја у Камијевом "Калигули", с редитељским потписом Снежане Тришић. И тек што је изашла на сцену, наш велики глумац је у новој подели - као део екипе представе "Васа Железнова Максима Горког и други", у поставци Златка Свибена. О чињеници да је ово уједно и повратак руског класика после дугог одсуства из нашег театра, Божовић каже:

- Мислим да је Горки врло "игрив", поготово за глумце. Воле његове ликове, али га изгледа не воле управници. Срећом да је на челу куће Ивана Вујић, има широк дијапазон љубави према позоришту. Када је управник посвећен театру, онда и остали осећају веру и љубав, па је преносе даље... Горки је неправедно сврставан у соцреалистичке писце, будући да је то каснији део његовог књижевног опуса. Реч је о великом делу који би требало поделити на две фазе. Знамо га и као романтичара, много времена провео је и у иностранству, а ми све мислимо да је био Стаљинова десна рука. У Русији су га сви обожавали.

Петар Божовић, Фото Н. Скендерија

Познати глумац истиче да је у традицији ове земље поштовање и неговање сећања на своје великане.

- Могли бисмо нешто и ми да научимо од тога. И није тако само у Русији. Знате, у родном месту Ђакома Леопардија, Реканатију у Италији, све се зове по уметнику. Од хотела са именом његове песме, до улица који носе називе Леопардијевих стихова. У Стокхолму се, опет, на асфалту могу читати Стриндбергове мисли, а сличних примера има и у другим градовима света. Е, па, сад видите...

И док о повратку у Народно позориште радо прича, о разлозима за одлазак Божовић неће да говори:

- За ово мало живота схватио сам да се не треба враћати непријатним стварима. Понављањем зашто је нешто било, оживљавате прошло време. Мислим да је боље причати о лепоти повратка и узбуђењу које човек има, као да је опет у својој старој кући. Јер, позориште вам пружа дах и осећај који имају цркве и манастири. Увек можете да им се вратите. Проћердате пола живота, па дођете поново, а они вас исто приме. После много година затекнете исту атмосферу. То осећање је даргоцено и не бих га ни за шта дао!

Калигула“ Фото Народно позориште

На питање на који начин и с којом врстом узбуђења доживљава литије за одбрану светиња и Српске православне цркве у Црној Гори, одговара:

- Са великом надом у Бога да неће доћи ни до каквог инцидента. И с великим поштовањем за народ који је стао да брани свој духовни идентитет, који нас је, на крају крајева, и очувао кроз толике векове. Са тим се стварно не треба играти...

НИЧЕ, АПИС, ФЕРДИНАНД

У АНГАЖМАНУ Народног позоришта Божовић је провео једну деценију (од 1984. до 1994. године), а прву улогу остварио је у "Конфитеору" Слободана Шнајдера, с редитељским потписом Јанеза Пипана. Играо је и главног јунака у филозофском делу "Тако је говорио Заратустра" (као и у "Апису"), док је у "Војвоткињи од Малфијха" тумачио лик Фердинанда. Последњи премијерни задатак био је у Ибзеновој "Дивљој патки" (Јелмар Екдал) редитеља Николе Јевтића.

"ЕЛ КАФАЊЕРО"

ПОПУЛАРНИ глумац ових дана, уз позоришне пробе, време проводи и на снимању:

- Реч је о пробној епизоди за евентуалну серију, па ако прођемо - прођемо. Ако не прођемо, пали смо на испиту. Требало би да се зове "Ел кафањеро", наслов који сам ја давно дао...