Награда Меша Селимовић: Жудња за лепотом

В. Н.

07. 02. 2020. у 14:52

Књижевни критичари бирају књигу године (1). На рубовима тренутно, а не у центру, настаје најлепша и највреднија књижевност писана на српском језику, истиче Александар Дунђерин

Награда Меша Селимовић: Жудња за лепотом

Фото Н. Фифић

Милош ПЕТРОВИЋ (Крушевац):


1. "ЗАНАТСКИ ДОМ", Ђорђо Сладоје ("Православна реч")

2. "ПОСЛАНИЦЕ ДРУГОМ И ДРУГАЧИЈЕМ", Радомир Андрић (Computech)

3. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")

4. "СРЧАНИ УДАР", Љубиша Ђидић (СКЗ)

5. "БЕРАЧИ ПОЛЕНА", Небојша Лапчевић

(НБ "Стефан Првовенчани")У збирци песама "Занатски дом" Ђорђо Сладоје поетски високо подиже протејског српског човека од пастира до народног попа, хајдука и гуслара.

Књига "Посланице другом и другачијем" Радомира Андрића афирмише изоштреном језичком имагинацијом потребу разумевања другости, адекватној човековој жудњи уметничке лепоте.

"Значење џокера" Владимира Пиштала сјајна је и богата књига о есеју и смеху као средству мишљења.

У песмама "Срчани удар" Љубиша Ђидић се, по савету докторке Гашић, поетски ослобађа бола уносећи "историјско и митско" у своју биографију.

Збирком песама "Берачи полена" Небојша Лапчевић креће пределима у којима је ваздух све - извор, језеро, лет сокола, сунчеве пеге, љубав и смрт.

* * * * * * * * * * * * *

Валентина ПИТУЛИЋ (Косовска Митровица):


1. "ЛЕГЕНДА О В(Ј)ЕТРОМ ВИЈАНИМА", Анђелко Анушић (Удружење књижевника Републике Српске)

2. "ЈУНАК И СИЖЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ", Данијела Петковић

(Институт за књижевност и уметност)

3. "КРАЉЕВСТВА БЕЗ ГРАНИЦЕ", Гојко Божовић (НБ

"Стефан Првовенчани")

4. "ПЕСМЕ О МЛАДОСТИ", Ненад Грујичић ("Бранково коло")

5. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")

Збирка приповедака А. Анушића у којој писац на фону националне матрице прати судбину јунака који, изгнани из својих домова, покушавају да пронађу везу са прецима да би се вратили својој суштини. Д. Петковић се у својој студији бави проблемом јунака и сижеа, два кључна питања у проучавању наше епске традиције. Драгоцен научни допринос у проучавању српске фолклористике. Г. Божовић се осврнуо на поетику појединих писаца, постављајући на почетку питање зашто неко пише песме и зашто неко чита песме. Његов приступ у анализи књижевног текста је необичан и читљив, узбудљив и инспиративан. У песничкој ретроспективи једног времена Ненад Грујичић исписује лирску мапу по којој се кретао у годинама историјских превирања. Аутобиографски печат чини књигу Н. Грујичића необичном и читљивом. Аутор се из личне перспективе кретао кроз песнички лавиринт бивше Југославије, тако да су његове Песме о младости времеплов једног песничког сазревања. В. Пиштало на луцидан начин слика стварност, дајући посебно место смеху јер је, како каже у Уводу, човек израстао из тла смеха. Слике људи, предела и ситуација, уз необичне, ефектне обрте, представљају посебну вредност ове књиге.

* * * * * * * * * * * * *

Александар ДУНЂЕРИН (Нови Сад):


1. "ГАЛЕБ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ", Никола Маловић

("Књига комерц")

2. "КРХОТИНЕ ЛЕТА", Жарко Миленковић (НБ "Стефан Првовенчани")

3. "МЕДИТЕРАНСКИ СВЕТИОНИК", Зоран Живковић (Матица српска)

4. WHO ARE YUO?, Бранка Касаловић ("Чигоја")

5. "ПОСЛЕДЊИ МУШКАРАЦ", Мухарем Баздуљ ("Вулкан")

Нови роман Н. Маловића прожет је, као ниједан његов до сада, православном мишљу, у њему главни јунаци прелазе пут од слободе ка љубави. Нова песничка књига Ж. Миленковића, још је једна велика нарација о крхотинама ужаса савременог доба, испуњена хорор фантастиком, оригинални и аутентични Миленковићев наставак лирског трагања за неизрецивим. Књига З. Живковића прва је на српском језику целовита и свеобухватна културно-историјска синтеза о Медитерану, важна јер илуструје како је српски идентитет незаобилазни део раскошног мозаика медитеранске културе. Б. Касаловић је збирком песама показала да и после Даринке Јеврић постоји самосвојни женски глас на Косову и Метохији, а М. Баздуљ да је и данас могуће на српском језику написати вредно хумористично и сатирично дело, које изазива истински смех, а ослобођено је политичких вулгарности или памфлетизма.

Иначе, на рубовима тренутно, а не у центру, настаје најлепша и највреднија књижевност писана на српском језику.

* * * * * * * * * * * * *

Зоран ЈЕРЕМИЋ (Ужице):


1. "ВЈЕЖБАНКА ДАНИЛО КИШ", Божо Копривица

("Кариоке")

2. "ЧВОР НА ОМЧИ", Драшко Сикимић (ЛОМ)

3. "ОТКАКО САМ КУПИЛА ЛАБУДА", Taња Ступар

Трифуновић ("Архипелаг")

4. "ГРОЗОТА ИЛИ...", Слободан Тишма ("Чаробна књига")

5. "ПАС И КОНТРАБАС", Саша Илић ("Орфелин")

У отвореној форми јединствене приповедачке стратегије, у аутохтоном садејству инвенције и пасије Божо Копривица потписује књигу дубоке оданости пријатељству и књижевности. Стилски доследно Д. Сикимић гради узбудљиво романсијерско штиво којим све опсесивне (транс)генерацијске теме доводи у питање кроз сугестивну приповедну исповест. Махнитост љубави и предрасуда у рукопису Т. С. Трифуновић, прецизно извагани дијалози, мотиви и различите приповедачке могућности заокружују у узбудљив роман. Зла коб јунака романа С. Тишме отвара питање епистемологије зла. Насиље и страхови који исцртавају кошмарне кругове бестијалности овај роман транспонује, можда спасоносно, у трагање језика за правом истином о њима. Ставаљајући знак једнакости између џеза и слободе, за роман С. Илића можемо рећи да књижевно убедљиво брише паучину изопаченог ума епохе са спиритуалне вертикале слободе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације