Отели су нам душу и завичај: Светомир Арсић Басара на представљању две књиге у САНУ

ИЗЛОЖБА мојих скулптура у Галерији САНУ обухватила је период од 1998. до 2018. године. У том међувремену Србију су, ни криву и дужну, бомбардовале најцивилизованије земље западне Европе, са Сједињеним Америчким Државама на челу. Бомбардовале нас да би нам отеле Косово и Метохију. Узеле нам душу. Мени су узеле завичај. Моја људска права су одузета. Стварањем туђе државе на мом вековном огњишту одузето ми је право на живот. Сада сам бескућник и прогнаник.

Овако је академик и вајар Светомир Арсић Басара говорио у уторак на трибини у САНУ, где су представљене две књиге о овом уметнику, у издању Академије. Између корица оба дела дате су многобројне фотографије из уметниковог живота и стваралаштва, а аутори текстова су Олга Јеврић, Никола Мирков, Зоран Маркуш, Никола Кусовац и други.

У беседи, коју је насловио по цитату Борислава Пекића "Ван завичаја животодавно корење се суши", Басара је поручио да се "губе националне особености и нестају традиционалне вредности".

- Историја се брише и заборавља. Губе се делови наше земље. Нестајемо као народ. Србија је превише својих виталних интереса ставила у руке Запада. Сврха политичког и културног насиља је да сами себи укинемо национални идентитет. Силе које су нам брутално отеле Косово и Метохију траже да га се одрекнемо и оправдамо њихов злочин. Циљ такве политике према Србији је стварање поданичке државе која је понизна и неспособна за самостално фукционисање.

Басара је говор завршио закључком да су његова дела одраз свога времена и прилика:

- Једини задатак уметности и уметника је да буде сведок времена и да увек и без остатка буде на страни одбране своје државе, народа, историје и традиције.

Прочитајте још - Светомир Арсић Басара: Косово је моја непреболна рана

Никола Мирков, један од аутора који је у поменутој књизи писао о стваралаштву академика, присетио се узбуђења које је осетио када је први пут видео Басарине скулптуре.

- Устукнуо сам пред монументалним громадама, наизглед грубо истесаним, сведеним и непомичним, а, ипак, пулсирајућим. Као да ће се ликови померити, тмурно и тешко, негде из кука којег нема или из унутрашњости скулптуре, из средишта кичменице смисла. Као да ће намах, зазвецкати метални оковратници, оружје или первази око удова и облика. Тај громки нечујни звук, није био звук очаја и патње нити безнађа и мирења са судбином. Била је то објава одолевања вечитог отпора и пркоса, свевремене борбе за право на свој живот, на самосвојност и самобитност. Како године пролазе, чудим се и дивим Басариним јарболима слободе и српства - казао је Мирков.

Фото К. Михајловић

На скупу у САНУ присутнима, међу којима су били Владимир С. Костић, Зора Бојић и други, обратили су се уредник трибине Миро Вуксановић и историчар уметности Никола Кусовац.

ПОТИСКИВАЊЕ КРЕАТИВНОСТИ

БАСАРА се осврнуо и на изложбе које се организују у иностранству, те истакао како оне не изражавају национални индентитет:

- Копирамо све што долази са стране. Чак и оно што директно потире наш идентитет. Излажу се импортоване "копије копија", али не аутентично српско стваралаштво. Ако једна култура усвоји страни модел, онда је сва креативност потиснута.