Филмска критика: Весник новог романтизма

Пише Божидар Зечевић

четвртак, 30. 01. 2020. у 17:54

Филмска критика: Весник новог романтизма

Фото Промо

То је свакако "руски специјалитет", а морална поука пласира се у духу "хепиенда", што опет успоставља везу са наслеђем холивудског обрасца

Са безмало два сата врхунске забаве, вансеријски продукт руске кинематографије, филм "Слуга" Клима Шипенка постао је за мање од месец дана приказивања најгледанија руска комедија и један од најгледанијих руских филмова свих времена! По свему судећи, биће веома висок и домаћи скор: прошлог викенда филм је достигао цифру од сто хиљада гледалаца у Београду и још се добро држи. (Ово је потпуно нов феномен. Не тако давно руски филм у комерцијалној експлоатацији није се овде могао ни замислити и био је у правилу представљан на фестивалима или специјализованим смотрама, сада се ситуација муњевито мења). Догађа се, дакле, оно што смо запазили поводом "Балканске међе": савремени руски филм апсорбовао је и престигао холивудске стандарде и данас може све што и елита америчке индустрије, нарочито у профитабилним зонама, као што су "Балканска међа" у жанру акције или "Инвазија" Фјодора Бондарчука у роду најезде космичких бића. "Слуга" показује да се нешто слично догађа и у комедији: и ту је холивудски модел "купљен" и функционише у целини, али се тиме аутори не задовољавају, траже нове путеве, чак не напуштају идеју да би филм требало да задржи васпитне димензије. То је свакако "руски специјалитет", а морална поука пласира се у духу "хепиенда", што опет успоставља везу са наслеђем холивудског обрасца. "Златни век" звучног Холивуда обиловао је оваквим примерима, а многи аутори, попут Велса и Хоукса (доцније Кополе и Скорсезеа) нису зазирали од моралне поуке као изворне фигуре владајућег кода.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сусрети варошких позоришта Србије: „Миливојев штап и шешир“ од 24. фебруара

У филму један руски тајкун не жали пара да некако поправи и изведе на прави пут заблуделог сина, који сасвим одговара данашњој московској озлоглашеној појави званој - "мажор". То је обесни татин јединац, који се бахати по скупим ноћним клубовима, срче и дува, тера бесна кола и обара што лолите што командире полиције који покушавају да му стану на пут. "Мажори" бацају гомиле пара у лице не само власти него и целом народу. Постали су за последње три деценије невољени социјални тип урбане Русије, симбол јељциновског посрнућа и неретко мета народног гнева. Овде "мажор" функционише као стваран, добро погођен, готово опипљив социјални знак, што је свакако један од разлога масовне рецепције филма. Биковић врло добро зна кога игра, али такође слути скривене жеље осетљивог руског гледалишта. Његов Гриша у суштини жели и да пронађе пут не само до потиснутих традиционалних вредности, него и изгубљених афеката љубави и племенитости. Тако одијум временом прераста у симпатију и "Слуга" постаје нека врста "поправног филма", срећног споја старих холивудских шема и типично руских осећања. Двострука свадба на крају филма (и то под зидинама Кремља!) завршна је и обавезна функција сваке бајке, чиме се, по Пропу, поново успоставља нарушена социјална стабилност заједнице.

Цео филм држи се на шарму и фотогенији Милоша Биковића, као и на његовом осећању да је све ово повратак неком новом романтизму. Биковић је прави весник овог романтизма. "Јужни ветар" и низ нових пројеката потврђују промену масовних трендова ка релаксацији од засићеног, пропалог и наопаког света данашњице.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације