УОЧИ сутрашњег проглашења 66. добитника НИН-ове награде критике за најбољи роман године, група еминентних српских писаца различитих генерација огласила се писмом упућеним јавности, под насловом "Бојкот НИН-ове награде". Међу осамнаесторо потписника овог текста, налазе се двојица ранијих лауреата овог признања, академик Миро Вуксановић и Владимир Табашевић, а уз њих су Емир Кустурица, Владимир Кецмановић, Слободан Владушић, Никола Маловић, Дејан Стојиљковић, Љубица Арсић...

Прочитајте још: Десет романа у ужем избору за Нинову награду

Име победника саопштиће жири који чине Теофил Панчић (председник), Бранко Кукић, Марија Ненезић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић, а у најужем избору нашли су се романи Миленка Бодирогића "По шумама и горама" ("Орфелин"), Слободана Тишме "Грозота или..." ("Чаробна књига"), Стева Грабовца "Мулат албино комарац" ("Имприматур"), Ане Вучковић "Југослав" ("Партизанска књига") и Саше Илића "Пас и контрабас" ("Орфелин").

Текст писаца који су одлучили да њихова дела више не учествују у избору најбољег романа, и упутили оштру критику компетентности жирија, њиховим критеријумима при избору, идеолошкој обојености награде и романа који се њоме промовишу, "Новости" преносе у целини:

Прочитајте још: Благо нама, тешко нама, све је то у новинама!

"Не постоје награде које се савршено поштено додељују. Нити има жирија за доделу књижевних признања који су беспрекорно компетентни. Не постоје награде за уметничко дело у којима се вануметнички критеријуми, барем у извесној мери, не мешају са уметничким. Ни НИН-ова награда, у својим златним годинама, није била изузетак од овог правила, али су књижевна стручност и интелектуално поштење већине чланова жирија који су о њој одлучивали, чинили да вануметнички критеријуми ипак у знатној мери буду подређени уметничким вредностима. Зато је ова награда у својим најбољим годинама имала неспоран реноме. Али, та времена су дефинитивно прошла.

Већ претерано дуго и претерано често, о овој награди одлучују што стручно, што морално, а најчешће и стручно и морално некомпетентни људи, за које није јасно по ком мерилу су бирани. Од тренутка у ком су недељне новине НИН постале власништво једне иностране приватне компаније, тај негативан тренд приметно расте, да би до кулминације произвољности дошло ове године. Било би минимално коректно да одлуку о најбољем роману српске књижевности донесу критичари који систематски прате савремени домаћи роман. Међутим, овогодишњи жири не испуњава чак ни те услове.

Миро Вуксановић , Фото Танјуг/Р.Прелић

У складу са саставом жирија добијен је и ужи избор од десет књига, који, част изузецима, и без обзира на то која су дела ушла у најужи избор и које ће бити проглашено добитником, представља трагикомичан покушај да се поетичка произвољност промовише као идејни плурализам, јалова политичка коректност као слободоумље, а да се провинцијална, колонијална свест, прогласи космополитизмом. Пошто не можемо да утичемо на одлуке које се доносе у оквиру једне приватне фирме, наш преостали избор јесте да не допустимо да у будућности учествујемо у једној све већој срамоти.

Од својих издавача захтевамо да наша дела не пријављују у конкуренцију за НИН-ову награду, а од овог и наредних, вероватно једнако спорних жирија, да их, непријављене, не узимају у обзир. Неминовна пропаст једног, некад релативно слободоумног, а данас готово малоумног признања, тако ће се убудуће одвијати без нас."

Љубица Арсић, фото П.Митић

Један од потписника овог текста и добитник НИН-ове награде за "Семољ земљу", за 2005. годину, академик Миро Вусановић, за "Новости" образлаже своју одлуку.

- Немам обичај да потписујем заједничке прогласе. Природно је да сам себи пишем текстове. Међутим, свесрдно сам подржао предлог да садашња НИН-ова награда буде бојкотована. Тако сам хтео да подржим даровите писце који су отуда неоправдано скрајнути, да јавно покажем бригу да је у паду једна лепа институција у култури и књижевности. Њу су уздигли књижевни критичари од имена и добитници чији су романи значајне књиге. Тако је НИН-ова награда стекла углед и она је афирмисала НИН. Није било обрнуто - каже Вуксановић.

Владимир Кецмановић, фото П.Митић

Он истиче да је НИН и раније показивао своје навијачке радње и по свом ћефу делио добитнике, понекад их и вређао. Али, највећу увреду себи, награди и добитницима НИН наноси када у свој жири изабере људе који немају покриће у књигама књижевне критике, који су пристрасни, одвећ набусити и мрзовољни. Такви људи тешко могу да доносе правичне одлуке. Намере су им превише очигледне. То је опасно за сваку институцију, па и за НИН-ову награду. Дужни смо да чувамо националне институције, јер ако их рушимо и разграђујмо, остајемо без ослонца, с табанима у зраку, као у Вуковој пословици: Попни луда на високо да ногама маше!

Лауреат овог признања Александар Гаталица, који је награђен за роман "Велики рат", за 2012. годину, за наш лист каже:

- Слажем се у свему с потписницима петиције, сем у једном: дао бих још једну прилику НИН-овој награди, пре него што сама себе уништи. Главни проблем с овом наградом је што се нетранспарентно бирају чланови жирија. Овај састав жирија кулминирао је некомпетентношћу. У њему седе један песник, један филозоф, један уредник часописа, једна ТВ новинарка, а председава један колумниста. Следећи чланови тако могу бити директори позоришта, солисти опере, или концептуални уметници...

Нису сви људи из културе кадри да бирају роман године. И одмах да кажем: не мислим да су само "седе главе" са Катедре за српску књижевност добри чланови НИН-овог жирија. Зашто чланови овог жирија никад нису били Младен Весковић, Наташа Анђелковић, Слађана Илић, или Ана Стишовић Миловановић, познати критичари, људи са књигама иза себе? По мом мишљењу, због тога да се променом критеријума дође до промене крвне слике књижевне сцене Србије и њено организовање у идеолошком кључу - сматра Гаталица.

Мухарем Баздуљ, фото К.Михајловић

Потписник текста "Бојкот НИН-ове награде", писац Дејан Стојиљковић, такође је за наш лист објаснио своју одлуку.

- Пошто чланови НИН-овог жирија већ годинама кукају на хиперпродукцију и како морају да се муче и злопате читајући велики број романа, ми смо се у једном тренутку осетили одговорним и сажалили се на ту њихову огромну патњу. Јесмо писци, али смо такође и људи, па је овај наш чин надасве хуманистички. У смислу да од сада надаље напаћени чланови жирија неће морати више да читају толики број књига, тј. број пристиглих романа биће смањен па ће самим тим њихови животи бити мање компликовани и тешки. Ми смо само учинили своју дужност као грађани и уметници. А другови из жирија ако нас се сете на дан безбедности, нека нас се сете, ако не, нема везе, боље је бити заборављен као неко ко је бојкотовао

НИН-ову награду, него као неко ко ју је добио - закључује Стојиљковић.


Маловић, фото З.Јовановић

ПИЈАНОВИЋ: У МОДИ АНАЦИОНАЛНЕ КЊИГЕ

СА оваквим ставовима слаже се и угледни универзитетски професор књижевности Петар Пијановић, који, за "Новости", каже:

- НИН-ова награда у последњих неколико година губи значај и углед. Разлога томе има неколико. То мање има везе са самим романом, а више са другим стварима. Најпре има везе са оним ко бира чланове жирија или са неким ко му у том послу "припомаже". По лику селектора бирају се чланови, а по њиховој мери добитник награде и књига. Она ни крива ни дужна постаје слављеница, игра једно лето и бива праведно заборављена. У последње време у моди су безвредне анационалне књиге. Да су живи, у таквој политичкој профилацији романа и његовом вредновању, НИН-ову награду тешко да би добили Црњански, Андрић или Пекић.